Nedelja

Број 3.

Страна 43.

потпуно здрав тип, да он пресгавља собом потпуно човека који цени и воли своју индивидуалну слободу, и преставља прелазни тип човека из данашњег друштва за будуће, ко мунистичко друштво. Сањин, главни јунак, долази натраг у провинцију, са схватањем необичним за људе. Њега не само да није разумела одмах сестра и мати но ни колеге. По самој својој природи револуционаран, схватзјући живот као шго треба, одбацио је све предрасуде и оссћа се потпуно слободан: на супрот Јурију Сваражићу, који је протеран у исто место због учешћа у револуцији. Он је постао револуционар путем теорије, и жели да нађе смисла животу путем теорије. Самим тим што није могао схватити смисао живота, падао је из предрасуде у предрасуду. Док Сањин не угушује своје природне осећаје, који суувек били у сагласности са његовим разумом, дотле је Јурије најчистије природне осећаје угушивао силом воље, јер су се косили са теоријом. Јурије је тражио смисао живота у метафизици, Сањин у. самом животу. Сањинови односи наспрам матере и сестре исти су као и према осталим његовим познаницима. Док он својој сестри Лиди не пребацује што се је подала Заруђину, јер он сматра то као потребу : њих двоје су се спарили и узајамно задовољили, и он апсолутно нишга не може имати против тога; дотле Јуриј пада у разочарање кад га вереник његове сестре позива да код проститутке задовоље своје сексуалне потребе, и говори Љаљи, сестри, како су сви људи развраћени и гадни па и Рзјанцев, њен вереник. А зашто су ти људи гадни ? — Задовољавају своје сексуалне потребе. Сањину је задовољство циљ живота, и он то свуда испољава док остали, и ако осећају да је збиља циљ живота задовољство, да живот ништа друго није до осећање пријатног и непријатног, све то крију под разним маскама. Јурије често пута долази до тога истог закључка, али га тврдоглаво одбија, јер и осећаји и разум долазе у опреку са теоријом и он је стално био у неизвесности све му је било празно, а он сам постајао је меланхоличан. Док је Јуриј у сталној неизвесности" подајући се маштаријама о ономе што ће тек бити, стварајући планове на хипотезама, он микад није свесан онога што хоће; дотле Сањин, схвативши живот као што треба има потпуно јасну слику свега, ништа му није

могло сметати нити га поколебати, планове његове ништа није могло побркати јер их није ни стварао, нити је се старао да их ствара... Сањин се потпуно сјединио с природом; ужива у њој и презире све што је извешгачено. Јуриј се стара да воли природу, али је не разуме не може да ужива у њој, јер је угушио у себи скоро све оно што је природно. Њега природа не раздрага и ако је он сматра за савршену, док Сањина и најиањи трепгај у природи интересује 'одазива се у њему и ако он сматра природу за несавршену, али он и прнрода су једно. Природа се огледа у њему и он види себе у природи. Сањин полази од самог себе и завршава собом, пазећи исто тако на индивидуалну слободу и других, док Јуриј полази од нечег што је изван њега, изван живота, полази од апстрактности, али никад не може да апстрактне, „научне" појмове сложи са животом, да их приведе у дело. Место да себи створл смисао и циљ животу у сашм животу, он је покушавао да створи себи нов живот помоћу теорије, о добром и рђавом, скромном и нескромном, моралном и неморалном и т. д., укратко Јурије је као сваки „добар ђак" кад изађг из школе. Под изразом „добар ђак" разумем све оне који ништа даље не знају о животу до оно што им се у школи да и од тога стварају себи све и сва. Ти људи су увек, ма где и ма како радили, добри волови који ће све повући што им се натовари, јер су само зато и били у школи да им се убије онај њихов природни нагон за неограниченом слободом, и да се од њих створе послушни робови ; они и кад се дигну да стресу ланце, постану карикатуре бораца, као што је и Јуриј. Најинтересантније је у целом роману, како Сањин схвата сексуални живот. Да би се Сањин што боље разумео, писац је врло вешто обрадио и уметуо и још један тип а то је официр Заруђин. Сањин једном превозећи Зину Карсавину преко реке, осети сексуалну потребу гледајући у Зину, која је исто тако горела у страсти, још од прошлог вечера од састанка са Јуријем (она и Јурије су се волели) када се Јуриј пошто је пољубио, од мах тргао замолио за опроштај и отишао; Зина је исто тако још из раније крадом посматрала широка плећа Сањинова и при помисли на њега сва се тресла од неке грозничаве милине. Сањин сматрајући полни живот као природну потребу, задовољава ту потребу

СРПСКИ ШЛ> БОЉИ ОД СТРАНОГ ЗА ДОМАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИЈЕ = Карађорђева улица 47. — Телефон 6р. 832