Nedelja

Бро 3.

Страна 47.

слику. Улоге г. г. Д. Петровића, И. Станојевићу барона — Руцовићу, Д. Јозановића Христићу, и т. д. Голготу би са врло добрим успехом игралн г ђа Харитоновићка као Олга, г. Руцовић као Жарко, г. С. Тодоровић као Трајко, г. Христилић као Ђурић, г. Бековић као вереник, г. Гавриловић као Протић. Зашто да на.\1 Управа даје комаде са најшаренијом подело\\? То није сисгематисање у раду. То је рад на парче, рзд од недеље за недељу. Рад на ситно не води великом успеху, — то је празна тргозина, пзпуњавање празнога времена још празнијим и ништавнијим стварима. Ућићемо и у друге детаље. Пређимо на женско особље. (НАСТАВИЋЕ СЕ) В. Г. Павић. Г-ђа Митровићка Г. Павић у Утопљеном Звону према својим годинама задовољио нас је. Фаун је изведен доста добро и даје нам права да од младог господина тражимо још више. Чини нам се, да нам може дати и боље креације. Штета, што Управа није у којој другој улози приказала гошћу г-ђу Митровићку. Ове улоге могле су угицати на успех само дефектно. Г-ђа је млада, лепа је појава, али још и сувише млада у својој игри. В.

О П Е Р А Ма колико наш Београд био мали, он је главно културно место Србије и Српства, те мора издржавати достојно и ову установу. Београђани заслужују сваку похвалу што тако обилно посећују Оперу, али треба да траже од Управе Опере, да пожури са спремом тежих и музикалнијих опера. У Опери задобијају својом игром г. г. Савић—Цијукова, Цахова, Ђорђевићка, Радуловићева, Савић, ЦахОржелски, Турински, К. Илић и Р. Савић. Опера би требала да ма на који начин салу створи акустичнијом. В.

ЈЕСЕЊА НЕСМА — Раи1 Уег1ате —

Дуга јецања јесењих виолина рањаве ми срце једноставношћу својом. Сав загушен и блед, кад звони сат, сећам се старих дана и плачем.

< 1жЖЈ1

Гроф 1^уем-3^едервари нози председник министарства у Угарској Идем по ветру злом што ме носи тамо, амо, као и мртво лишће. (Роетез ЗаШгтепб.)

ЈЕДНОЈ ЖЕНИ — 1,ошз ВоиПће!: —

Шта! ти се подсмеваш говорећи ми: „Волим те!" Шта! Ти тако лажеш, јадно дете!.. Зашто? Ти ме не вараш, саму себе вараш, — могла си да имаш моју љубав, сад имаш само опроштај. Чувај га, дуго и моћно. Нека буде као што беше моја нежност. Не убијала туга никад твоје срце: оно што сам љубио у теби, био је мој сопствени занос; оно што сам љубио у теби, то нисам изгубио. Ти си била и у својим најлепшим данима, само обично оруђе на мом победном луку, и као што песма из празне шупљине гитара одјекује по шуми, тако сам учинио да у празнини твог срца одјекује песма мог сна. Ако је сан био узвишен, то није твоја заслуга. Ја га могу рећи свету и

- ШЕШИРА И ДЕЧЈИХ, у И ИД^ДЕЦШЕМ ИЗБОРУ ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА = КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА —