Nedelja

ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА: За Србију: На годину 18 динара; на пола годиие 9 дин.; на четврт године 4*50 дин.; на два месеца 3 динара. месечно 1'50 дшт. За Аустро-Угарску: На годину 20 круна; на пола године 10 круна; на четврт године 5 круна. За све остале земљг На годчну 24 франка; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

НЕДЕЉА ИЛУСТРОВАН СЕДМИЧНИ ЗАБАВНИК

Власник и уредник Стева П. Видаковић

Уредништво је у Ломиној ул. бр. 57.

Н ИЗБРДИЦОМ МИЛИВОЈЕ М. НИКОЛИЋ (СВРШЕТАК)' Било је већ скоро подне. Одмарајући се сваки час, јер га је посао брзо замарао, старац је секао споро дрва на улици пред неком ониском кућицом. Са чела му је цурео зној; клецало је сгарачко колено, а малаксале руке само су вукле тестеру преко дрва и изводиле некакав туп и једак шум, налик на уздах и јецање. Кадгодбикоје дрво пресекао, узимао је друго и загледао: како би гаи на коме месту најлакше престру гао. Стругањејебивало све спорије, снага је издавала старца. Он остави за тренутак посао и исправи се да се мало одмори. Он нијеимао снаге ни за тај посао. То је сад увидео. Старац није могао стругањем дрва да заради ни суву кору хлеба својој деци... На десетак корачаји од старца на самом раскршћу сгојао је, подупрт штакама, некаков просјак без једне ноге. Прозори на кући, одмах до оне куће пред којом је старац секао дрва, били су широм отворенИ; а из ње је допирала нека тиха и развучена песма, веома позната старчевом уву. Свет је пролазио улицом, пружао просјаку милостињу, а он би, кад би

се проредио број пролазника, и сам певушио кроз нос ону песму. Старца је голицала радозналост ко то пева у кући. Пошто преструга једно чворновато дрво, остави тестеру и приђе прозорима куће, из које је долазила песма и завири унутра. Оно што виде кроз прозор потресе га и разбуди утрнуте успомене из минулих дана. На пространоме, нискоме кревету седело је десетак абаџиских момака, прекрштених ногу и погурени, радећи свој посао; а пред њима, у углу собн на малој троногој столичици остарији човек у чојаном оделу, држећи црвене бројанице у руци — свакако мајстор њихов. Сви онипевали су. Старац уздахјетко и врати се несвоме послу. У онеме што смотри кроз прозор, нађе слику целогасвога живота. Некада је и сам био мајстор и седео онако пред момцима, и у његовој је радњи и кући одјекивала песма... После је био туђ момак, па се ипак живело, а сад? Сада је спао на то, да другима струже дрва, под своју старост, па ни за тај посао није... Некада свој мајстор, па онда туђ момак, чистач улица и најзад тестераш, он је сутра жн^ао бити само још просјак као он^ш јЖкршћу. А свет је томе просјаку чинио милостиње само за то, јер /јОН, просјак. није

Снимак г. М. Ј< Радојевића, поручника Развалине ку пе Цара Дазара у Круч-^ВДУ