Nedelja

Страна 62.

Број 4.

Има још неколико споредних актова, који су врло лепо обрађени, личности, карактеристике, разговори, нарочито развијање мисли. Мислим да финије обраде туберкулозног човека не може бити него што је Арцибашев обрадио Семјонова. Осећајући близину смрти Семјанов све презире. Врло је фино израђен моменат његовог издисажа. Саловјејчик је човек без енергије, не може да нађе прави пут у животу, којим треба да пође и увидевши то убија се (обеси се). Новиков, је просечни тип „слободоумног" учитеља. Назива се, по неки пут, и револуционаром, пун предрасуда и не стара се да их одбаци. Пошто је Лида раскинула са Заруђином он се жени њоме. Иванов, донекле одговара Сањину, њега се ништа не тиче и доследан је својој оканици. Шафров, човек без способности. Он хоће врло много али нема иницијативе. Обожавао је Јурија. Рзјенцев је врло лепо израђен тип једног средњег човека. Лекар је, задовољан својим положајем у друштву, воли Љељу, Јуријеву сестру, и она њега, и мисли да задовољно живи. Интересантна је ствар, како је Арцибашев у овом роману запоставио женске. Док је из^еђу мушких истакао Сањина, као врло светао пример, дотле на другој страни имамо само обичне женске типове, који као да су осуђени да не могу да схвате свој положај, и да кришом погледају на Сањинова широка плећа, Заруђиново лице и т.д. Видимо где се интелигентна Лида подаје глупом Заруђину, обичном официрском типу, Зина несвесно Сањину, и после свега тога не могу да схзате да је то природна потреба и да су оне спориле с онима, с којима су осећали да ће се узајамно најбоље задовољити, но долазе до очајања, па и до покушаја самоубиства... Ја мислим да би и сам Сањин био у много лепшој светлости и много лакше схватљивији, кад би у истом роману била и једна жена, која би донекле одговарала Сањину. Што се тиче литерарне вредности „Сањина" сви су се страни критичари сложили, да скоро ни један роман није написан са таком јачином, са тако финим описима природе, осећаја и толико дубоке и лако схватљиве философије. Ако би ја сад наставио да говорим о литерарној вредности „Сањина" бојим се да

не би својим похвалама, покварио онај дивни утисак, који се добија после прочитаног Сањина. Београд 11—1—1910. г.

ПОЗОРИШТЕ

Част од X. Судермана. Можда је то било једино пријатно по подне проведено у Нар. Позоришту од почетка ове сезоне. Без обзира на то, што је гостовала г-ђа Митровићка, може се рећи да је публика дошла само ради комада. Публика је жељна таквих ствари, које ће је одвести ка разумевању Ибзена, Бјернсонаи др. Управа би требала да што чешће даје сличне комаде, које ће публика разумети. Не би ли згодан прелаз ка Ибзену били наши новији писци? Зар толике Нушићеве ствари треба да поједе архивска прашина? Зар никог нема ко би приказао, зар никог ко би гледао „Голготу" М. Предића? Зар „Наши синови" нису за нашу публику? Рећи ће се, да су ти комади слаби. А зар се „Дорћолским пословима" васпита публика ? Вели се: нема публике за Ибзена. Па ми јој и оно мало интелигенције убијамо савршено слабим комадима. Толико комада има, које публика разуме и које ће гледати, а они се не дају! Комади које горе побројасмо (и слични), узмимо и да не васпитају публику онолико, колико би се хтело, бар јој не убијају интелигенцију. Похвално је дакле од Управе, што је дала „Част" баш у недељу по подне кад је Позориште било приступачно и широј публици. Али је Управа ипак погрешила, што је узела тај комад баш онда кад је гостовала г-ђа Митровићка. Може се рећи шта се хоће, али једно је главно: да је она ту имала толико малу и једнострану улогу, да се њен талент не би никако могао ни изблиза оценити према тој улози. Г. Гавриловић је имао изврсну улогу, коју он можда из претераног уметничког талента, није научио, те је по некад срицао за шаптачем, па чак и муцао. Зар г. Гавриловић још мисли да је то лепо ? Г. Тодоровић је показао шта значи то од епизоде стварати улогу, од слике студију, тип. Г. Руцовић је био симпатичан. Г. И. Станојевић би требао једном да буде на члсто с тим, да трагикомедија живота,

——- Ш Е Ш И Р А ЈИУШ^Х и ДЕЧЈИХ, у ^ДЈВЕЋЕМ И Ј4ДЈДЕЦШЕЈУГ ИЗБОРУ добила је галантериска трговина —== КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА = б