Nedelja

Страна 146

Број 8

бра Милутиновић успео је да Војводу од Рајхштата („Орлића") одигра пуном помпом једне младе али јако талентоване снаге, која је створила свој велики репертоар у Н Позоришту, највећи после репертоара г. г. М. Гавриловића, С. Тодоровића, Б. Руцовића, И. Станојевића; за кратко време свога делања у Позоришту. Г. М. Гавриловић (Серафим фламбо) занео нас је јаче но што би то могао и сам Гитри, Њему су били такмаци г. С. Тодоровић (Метерних) и г. Б. Руцовић. Но Управа поред свега труда, није нам још могла дати ни једну репризу, а камо ли премијеру Ибсенових, Бјернстонових, и других драма писаца првог реда, ни једну репризу Шекспирових драма, а да и не говоримо о класичном репертоару француске драмске литературе. (Корној, Расин, Малијер и т. д. Говорило се да је томе крив недостатак женских глумачких снага, —• међутим, могла би се наћи бар још једна дам-ч, бар у сусеству, која би могла задовољити просечни укус образоване публике, само кад може^о да гледамо г. г. Гавриловића, Тодоровића, Руцовића и друге као тумаче тих великих дела. Ето, видите, баш због тога, што на нашој цозорници немамо великих драмских узора, зато баш и наша изворна драма рамље. После средњих драматмчара Ј. Ст. Поповића, К. Трифковића, у новије време М. Цветића и већ толико употребљаваног г. Бр. Ђ. Нушића, ми имамо један једини узор у седину Д-р. Лазу Костића. Његов Пера Сегединац и Максим Црнојевић који су у своје време дочекани на разне начине, остаће увек као уметничка дела српске књижевности. Г. Бр. Ђ. Нушић толико је исцрпео своју стваралачку моћ, да нам је својим последњим стварима („Хаџи Лојом" и „Иза Божјих леђа") рекао: „Збогом, моји поштоваоци, видите ја не могу више", Неки ће рећи да је то тренутна малаксалост. Не! Он је доста радио, и дао је исто толико јака дела, колико и модерни француски драматичари чијег смо „Самсона", „Крадљивца", „Сукоб" и т. д. ових дана гледали на нашој позорници. Ако овако продужи како је почео, неће бити ни мали српски Сарду, а то му име не би ласкало да поред њега стоји и оно велики српски и т. д. Доста је, — дражи ће нам бити овакав какав је до сад био. Г. г. М. Предић и Ненадовић још нису потврдили свој правац и евоју снагу, а г. Ћоровић сном вечнијем спава као и г. А. Шантић. Г. Бора Станковић

сања — или у потаји ствара, тек одавно ћути. Г. Др. Ј. Илић... е он... али нишга! Па докле ћемо тако? Хоћемо ли вечно да се надамо, и само да се надамо? Или ови људи желе да им публика силом тражи оно што с правом заслужује, или желе да буду заборављени?! Њ. В. Краљ приликом прославе четрдесетогодишњице Народног Позоришта подарио је Краљ. Срп. Народ. Позоришту суму новаца која ће се дати писцу најбољег комада.из српске прошлости или из савременог живота. с песмоч или без песме. Конкурс је расписан и тако ћемо идуће сезоне 1910 Г. 11 — у октобру имати нове ствари. Желимо да нас наде не обману. Млади се људи запајају великим делима, може се појавити и какав новајлија, пошто се псолутно новом рекорду г. Бр. Ђ. Нушића не можемо надати од познатих. Ако раде, највероватније је, да ће се о прву награду борити г. г. Бора Станковић и Ћоровић, о другу награду г. г. М. Предић, Ненадић, А. Шантић вероватно и Др. Ј. Илић, ако се није уморио. Верује се, да ће бити и нових снага, које ће се задовољити само изношењем својих комада на позорницу са обичном тантијемом изворних драма. Но, опет и то би био успех. Дакле, треба радити а не сањати, да би • смо могли слободно погледати у будућност. Српска савремена изворна драма налази се у врло жалосном стању. Не можемо прорицати С. Пандуровићу, К. Петровићу и Ћипику усаех, успех који њима личи — морвмо прво да видимо нова дела која ће нам се приказати у суботу. То је за њих ново поље рада. И сви заинтересовани језовитом запетошћу очекују тај дан

НАШЕ СЛИКЕ Сликар Паја Јовановић. — О томе великоме уметнику биће опширније говора у нашем листу, кад му будемо донели неке радове у нашем листу. Квјево у близини Београда. Да није Топчидера, Кијева, Раковице и других шумовитих и сеновитих места у околини Београда становништво српске престонице, кад наступе топли и жарки дани, не би могао подносити несносан живот у нездравоме, прашњавоме и

ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА — БЕОГРАД добила је велики избор " Ш Е Ш И Р А у најновијим формама и бојама