Nedelja

Број 10

Страна 185

згодно место! идите на друго место да водите љубав". Под хладом овог платана који је био овде засађен тр«бао је се одиграти највећи део Амадејевог детињства. Као чиновник министарства, г. Виолет је био осуђен на седам часова затвора дневно, од којих су један или два часа били посвећени одвратном послу испуњавања разних формулара, сигурно непотребних, а остало пословима колико разноврсним, толико умним, као н. пр. зевати, чистити нокте, оговарати претпостављене, жалити се на споро аванзовање, пећи јабуку или што друго као доручак у фуруни па прочитати новине темељно, до имена власниковог, до огласа у којима н. пр. неки сеоски попа наивно изјављује своју благодарност што су га једва једном излечили од рђавог варења.... Као награду за ово свакодневно ропство, примао је г. Виолет на крају сваког месеца, своту новаца, која је таман била довољна, да осигура његовој породици сваког дана чорбу и говеђину са врло мало краставаца наоколо. Да би омогућио своме сину да дође до тако отменог положаја, отац г. Виолетов, часовничар у Шартру, давао је шаком и капом, те је и умро не оставивши никаквих уштеда. Велики сарадник на државној администрацији у својим страшним часовима досаде често је жалио што није просто наследио посао свога оца, па би се у мислима видео у светској малој радњи близу саборне цркве, са лупом углављеном у очну дупљу, како баш прегледа гломазни часовник једног сељака, док су до њега на једној плочи висили триестак златних и сребрних сатова, које су тежаци били дали прошле недеље на оправку и које ће данас узети користећи се пазарним даном.

На"високој ? столици...

Али реците ми да ли би једно тако ниско занимање било достојно једног тако боразованог младића, свршеног факултетлије, код кога глава бучи од грчке граматике и латинских писаца, који може да вам исприча у једном потезу све доказе божанства, који је у стању да вам каже застарења година владавине Набонасарове и Набополосарове? Не! господо, овај мали шартрански сајџија боље је био ушао у дуџ новог времена (Чујте! Врло добро! врло добро!) — Зар смо још у Мисиру у Фараоновом добу, кадје син наслеђивао занат свога оца? (одобравање) Не! тај скромни сајџија био је следовао осећају племенитог и људског частољубља. (наставиће се)

СРПСКИ УГАЈБ БОЉИ ОД СТРАНОГ ЗА ДоМАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИЈЕ — Карађорђева улица 47, —