Nedelja

Стпана 212

вароши имао је ујак моје жене красно имање. Ја се понудих да му помажем, он пристаде и после два три дана он нас раширених руку дочека у Шатрену. Ја навалих на рад и после кратког времена постадох доиста економ. Кад је ујак умро, оставио нам је завештањем све своје имање." У том већ бесмо приспели у Шотрен и ушли у његову башту, која беше пуна најизреднијег воћа. У да-

Црква у Старчеву (у Банату) љини црнио се виноград; а не далеко од баште вејали су радници шеницу. У сред дивно уређ;не баште а међу редовима најлепших бресака уздизала се лепа кућа с балконом. „Видиш како поштујем брескве. Да није њих било, ја бих одавно свршио у канцелариској прашини а жени и деци оставио бих у наслеђе само дугове.

Овако сам, данас хвала Богу, здрав, чио и имућан. За тим подиже главу и повика: А гле, ено мојих! Баш у том појави се на балкону, који беше обрастао бршљаном, г-ђа Виталова, лепа, крупна жена а с њом два младића и једна девојчлца. * * Никад нећу заборазити вече, које сам прозео у кругу ове срећне: породиц?. СЕВДАЛИНКЕ 5«аг. Н е Д- Кечкић Грло се плачем гушило Цвеће се моје сушило, Венуло цвеће, плакало Болно се небу јадало: „Роса ме више не роси Нико ме неће да носи". То чуло небо суморно Гледало цвеће уморно, Сузом га топлом љубило И драго моје будило, Драгом га даЈе да носи Да мени тужној пркоси. ШЕТЊА ПО ВОДИ — Андре Терје Жалосне врбе цепте. Месец сребри мрку реку одблесцима својих плавих погледа; барка испод високих грана клизи кроз беле руже ненифарске. Кр°з отворено лишће, свежина вечерња, кап по кап, расипа тајанствено плакање, и њино падање у воду што трепти, уљуљкује нас песмом која као да пада с неба, О, пријатељи, ведра ноћи! Смејте се, али једва, једва нек се чује ваш смех... Не будите болну стварност која, доле, у магловитој сенци спава! Певајте!....