Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

--

18 __ ИСТОРИСКИ ПРЕГЛЕД ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ

7, 0 жировници ч попаши у вези са сечом дрва за огрев и осталих шумских користи у општинским штумама, по чл. 72. закона о шумама од 30. Марта 1891. године, који су остали општинама да приходом од њих рукују као и осталим приходима, може бити речи као о ошштинској баштини — својини, која је с економних разлога потчињена држави. Оне у самој ствари и нису никаква »помоћ држави« илити нарочито »правос општинско које јој држава уступила, и о њима је говор овде у смислу оном како их је наше законодавство било обележило у уредби од 19. Јуна 1939. годиме. Од попаше по утринама у буџету прихода општине београдске за 1900. годину има 1871 дин.

8. Алије по уредби тд. Јуна 1939. године онде где су — остале су свакој општини. Бих Београд нема.

9. Баре, риболови ц др. о којима до 24. Октобра 1846. није постајало никакво ограничење остале су општинске. За Београд знала се — и данасу маломе — Бара Венеција, као својина општинска, на којој је без икакве накнаде назидана државна железница. = Б4Е Е

то. Мандра је турска реч и значи тор. (у Вука: катун, стан). Га реч у нас означавала је таксу на овце, које су овде у Београду у атару општинском изгоњене на пашу, а наплату вршила је све до 24. Октобра 1839. царинарница београдска, кад је уступљена општинама у чијем се атару изгоне овце на пашу. Судећи по смислу саме речи, и по ономе, како је та реч служила у нас, биће да је основа за ову таксу била двојаког значаја: такса за тор (место ограђено) у коме су овце нагоњене ; и такса за саму пашу. Прва и данас живи у царинском законодавству под именом оборина (од обора опет који пре