Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

[00]

о

__ЈЕДНО_НЕЗАКОНО_РЕШЕЊЕ потезима историју трошарине да нам она о томе прича. - | =

Почело се порезама на потрошњу на градским __- друмовима, при улазу; њима дођоше и опи на прошаводњу у самим градовима.- Ту се пошло од пића и = тлеба, а за овима стицаху се и други предмети. Мале прилике и односи појединаца, једнакост њихова у начину живљења, све то и много још: шта било је згодно да помогне њиховом изво“ ђењу. Од градова иосзајлмаше их читаве теритпорије после и државе. Порезаници (појединци) сви их радије подношаху него остале порезе. „Доутије у трци за што већим дохоцима постајаху по обиму све већи а по наплати све тежи и као — монополи. Неудараху се тада намети само на »дневне намирнице“ већ и на извесна трошења (раскоши). Величина тих намета постаде »јавна тајна: досадна за саобраћај и радиност и недаваше оне богате дохотке: У току времена за тим а уз нове идеје за »непосредне порезе« изазваше и само повлачење. Ново доба обрвано у све већим заједничким потребама а све мањим срествима за њихово покриће, прими их понова и отвори им широм врата“ !....

Да не идемо даље — следеће државе имале су прихода од те порезе:

Еиглеска 1.017 милијуџа марака према 336 милијуна остале порезе

Француска 1.262, = Н 4то 7 » " Аустрија 433 5 Б ПО ата о

Русија 1.020 ~: ~ 5 204 % Е 5 Србија (1900) 35 „ а 1 „22 » ЕЈ "

Т. Гл. сад може боље исказати своје мишљење О појму трошарине, а ми да пођемо даље, да му по - тој историји речемо још нешто, а то је појам порезе на потрошњу.