Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

А ДА ПАМРЛО ОВ ОНИ ТЕ – 698

је поглавито извоз стоке наше везан за И Беч и Штајнбрух. 2 НЕ

Не стоји што г: Аца тврди, да се наш пекмез троши у Угарској. Тај наш артикал иде транзито за Немачку, а Аустро-Угарска троши славонски ибосански пекмез, јер се не наплаћује царина на тај еспан. Тако исто не стоји тврђење његово за наше шљиве, које такође иду транзито за Немачку и друге. земље. Што се тиче наше пшенице, кукуруза јечма,

_ овса итд. као и многих других земаљских производа,

они су кренули другим путем низ Дунав и даље воденим путевима у западну Европу као много јевтинијим. Примера ради наводимо, да је једна једита фирма у Анверу експортовала из Србије за: Холандију неколико милијуна килограма. нашега жита, и та фирма продужује и даље куповину у Смедереву, и према томе наш извоз жита за лЛустро- ПРВОЈ све више опада.

Не стоји да би се погрешило, ако би "се направио уговор с Румунијом за лиферовање соли. Со је румунска по квалитету боља а и јефтинија. Није дакле министар финансија Пор ио ако ЈЕ с Па ријом склопио погодбу. = -

Ми смо најјаче везани за аустро- угарске пијаце“ због наше стоке. Међутим да овим поводом напоменемо, како јеи г. Аца био делегиран члан за склапање последњег трговинског уговора с АустроУгарском, па како се то деси да је и он пристао на захтев аустро-угарски, да се наша стока прегледа, не на граници, као што дотле беше, већ у Штајнбруху, чиме је осујећена куповина стоке из Србије народу из јужне Угарске, те је тако престао користан за нас узус, да страни марвени трговци долазе на наше пијаце ради куповине стоке.