Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

66 УГОВОР О НАБАВЦИ соли

потире ону » потеребу коретаниг односа « коју је онако ватрено заступао. И сад да не речем ,„......

И не само то, но он С. Г. оде и даље: да ја, из оне његове »потребе коректни односа« ивводим: >»неке конзеквенце за Србију, које не значе друго него: задовољи се _ што ти с те стране удели за твоје таворење. -

· Међутим те »конзеквенце« не стоје нити се могу извести ни по речима ни по смислу мога чланка. ја сам о таворењу (на коју реч он и удара гласом!) на једном месту казао ово: »га нас је ловољно тад знамо: да смо ми на њит упућени, да од њит ш поред њиг тааворимо (ако не ожживимо).« -

Ако је сад истина »да смо ми на њих упућени « _(а ту је истину одмах ниже Ср. Гл. признао у речима »ми смо најјаче везани за. Аустро-угарске пијаце 2602 наше стоке«), —- онда оно »таворење« и »живљење« јесу само последица тога, и наравно према оним „коректним односима“ они могу бити или тежи или лакши, свакако „узрок“ не потиру.

А да ће ју поводом новог уговора о набавци соли „последице“ бити таеже, у то ја несумњам нити ико о њима може двоумити, нарочито за то, што је нов уговор о набавци соли закључен испод рупе и пре рока садањем уговору; и даље, „што су компетентни државни органи српске владе били извештени О намери с Угарске стране, да се при а ој стечају за лиферовање соли јави као утакмичар.“

Док међутим Срп. Гл. у одговору на то вели:

„нестоји да би се погрешило ако би се направио уговор с Румунијом за лиферовање соли. Со јерумунска по квалитету боља и јевтинија. Није дакле Министар погрешио ако је с Румунијом склопио ПОЛО ДО