Nemački budžet

24

б) Приходи. Приходи Царевине могу се поделити у четири трупе: оддржавнихустанова, од царина и пореза, од м атрику л арних прилова и ванредних прихода. (I) У приходе од државних установа, ко]и се рачунају као приходи приватно-правног характера, долазе на првом месту приходи од пошта и телеграфа. Затим приходи од железница у ЕлзасиЛотрингији, приход одДржавне Штампарије, од ковања новца, удео у чисто] добита Царевинске Банке и приходи од кирије или давања под закуп царевинских баштина. Чист приход од свију ових установа предвиђен je у буџету за 1911. г. у суми од 150,000.000 марака у округло] цифри. (И) Највећи део прихода чине приходи од пореза и царина. По чл. 33. Устава „Немачка образује једну царинску и трговинску облает, опкољену заједничком царинском границом... Сви предмети, ко]и се налазе у слободном промету једне савезне државе, могу се увозити у сваку другу савезну државу и смеју се у ово] последгьо] само у толико да подвргну једном намету, у колико у то] држави истоветни домаћи производи подлеже унутрашњем порезу.“ Царевински порези највећим делом спадају у трупу посредних пореза. Међутим Царевина има право да уводи како посредне, тако и непосредне порезе. По буџету за 1911. г. приходи од пореза и царина овако су предвиђени :