Nemački budžet

31

време била без дутова. Али од 1877. г. настаје задуживање у врло брзом темпу, тако да je фундирани дуг 31. марта 1910. г. достигао суму од 4,556.633,500 мк. Око 3 А од ове суме употреблено je на непродуктивне циљеве : војску, марину и покриће дефицита. Зајмови су рентни и то типа 3, ЗУ 2 и 4%. Од 1906. год. уведено je принудно потирање. Летећих дугова у облику благајничких записа Немачка je имала 31. марта 1910. г.: 1) оних што носе интерес . . . 340,000.000 2) без интереса за појачање обрт. капитала . . . 246.000.000 Свега 586,000.000 м. 3. Предмет и план ове дисертације. Царевинске финансије могу се посматрати двојако : у материјалном и формалном погледу. У прошлом одељку било je речи о царевинским финансијама са материјалне тачке гледишта, у идућим одељцима пак биће речи о царевинским финансијама с формалне тачке гледишта. То je формално уређење царевинских финансија. Оно je сличено у царевинском буџету, који се може друкче назвати Немачким Буцетом, на супрот буцету пруском, баварском и т. д. Стога, где год je у даљим разлагањима реч о немачком буцету, треба под тим разумети буцет Немачке Царев и не. Царевински буцет je једногодишњи закон, којим се претходно одобравају и распоређују сви расходи и приходи Царевине. У чл. 69. Устава