Nemački budžet

41

Још ce јасније види уставотворчева намера, кад ce прочита чл. 72. Устава. Ту ce прописује, да ce „свакогодишње“ (alljährlich) има да подноси завршни рачун Савезном Behy и Рајхстагу. На ово посланик Рикерт примећује: „То би био куриозитет од Устава и не може се уопште мислити, да je немачки народ у станьу да тако што учини, кад би Устав за буџет допуштао двогодишње или уопште вишегодишње периоде, а чинио обавезним годишње полагање рачуна.“ 1 ) Тако исто у § 28. Bankgesetz-a од 1875. г. прописује, да се плате и пензије директоријума Царевинске Банке утврђују „годишње“ (jährlich) царевинским буџетом. „Тада вели даље Рикерт у своме говору мора да су ипак савезне владе биле мишљења, да се царевински буџет годишње мора и да утврђује.“ Са ових разлога, у главном, Рајхстаг je сматрао Бизмарков поступай за неуставан. Уосталом и сам Бизмарк морао je годину дана раније бити истог мишљења. почем je тражио измене у Уставу, које би му омогућавале такав поступак. Кад je Рајхстаг одбио да усвоји те уставне измене, онда je Бизмарк просто, и без уставног текста, покушао да у пракси изведе своје идеје. Такав поступак још мање je био симпатичан. Стога je Рајхстаг усвојио само буџет за 1883/84, а кад je дошла на ред специјална дебата о буџету за

h Jbid. Седница од 7. децембра 1882.