Nevesinjska puška

10

Орпско суще зашло je за горе Помрчина око Невесиња . ■. Нико плача нашега не чује, Нн Бог сами Боже ми опрости ! Höhe да се на Cpće смплује ... (Престане престн, уздипгућн) Зар нијесу rp’jecn шжајани, Што их кобно Косово доносе ? Срб, и сада роб je душманину. Има л’ и гд je у свпјету људи. Има л’ и гдје у свијегу Правде. Да погледа на јадне робове ? ! (Погледа у Гусле) О. ви Гусле српски разговору ! Зар морате и ви умукнути ? Да с’ не чује како Србпн страда. И на муди; да се славно бори •.. (Лупи ногом) Hebe ’вако довијека бита ! Јоште има срнскщех дјешћа. Јопгге има дичнлх Соколова, Којп неће крви зажалиги ; За Крст Пасни и Слободу Златну. (Застане) Овака мајка дична Невесињка, Родила je но кога јунака, Који ’но he у крв загазити, Па што коме Бог и cpeha даде. Ко остане, тај нек се весели, А ко падне славиће га људи. (Гледа на лрозор) Још мп ода пз Касабе нема. Не знам шта се са н>име десило. Може бпти у тамнпди лежи ? (НенеселиЈе) Мајко мила, тебе гроб покрива, Кћерка твоја оузе пролијева, А ода ми Турци призивају, Да он не би буну нодигао.