Nevesinjska puška

11

На насилие Турке зулумћаре ; Те ja сама -без икота свога, Често пута за од мор не знадем. Да ми није мог Јована драгог, Овиснула бих од муке и јада ! •.. (Преде н пјева) Јоване, прво гледање, За мало ти се гледаомо, За мало двије године. (Захггане и гледа на врата) Петар (Ступа замишљен, пребацио струну преко рамена, пушка дедењача за појасом, трешљев чибук носи у лијевој руцж) Добра срећа Ружо ! Ружа (Прилази, љуби му руку, па се одмакне) Добро дош’о! Отарче мили, тн ме развесели. Хоће л’ ода затворити Турни ? Јадној мени ! Петар (Сједа на клупу, скида струку покрај себе, па одухну) (Вади дувањару и пуни лулу) Не бој .му се Ружо ! В’ома су му Турци притужили : Да покупи порез од народа, Али он им вјепгго одговара ; Море Турци прођите се кавге ! Није мливо као што je било ... Мирно треба владати са рајом. Доста сам се путем уморио, Сим си ja he мене одморити.