Niz vodu

НА СПРУДУ 113

шћено, па и онај костур је сачувао нешто од личности којој је припадао, ипак више од пепела, који је кроз огањ прошао.

АНДРЕЈА

Рекох ти, ја се за себе бринем само до ивице гроба. Помисао на смрт, свакако, није ми особито пријатна; али ми је много непријатнија помисао на погреб. Било би боље тај последњи пут некако упростити, са више искрености и мање досађивања другима. Пред туђом смрћу ретко ко осећа да га иста судбина очекује. Стварно сви замишљају да ће бити боље среће, иако не би умели да кажу тачно шта замишљају. Туђа смрт уместо да нам буде поука и да нас потсети на стварност, увек је сматрамо нечим изузетним, неким несрећним случајем којему се ми надамо избећи. Ништа није тако поучно као гробови, који никога ничему не поучавају.

МАРКО

Гробља имају нечега умирујућег и утешног. Кад помислиш да су оне небројене патње болесника, самртника, оне дуге ноћи очајања и мучеништва, да је све то замењено оним савршеним миром међу цветним стазама, тада заиста гробља умирују и теше.

АНДРЕЈА

Смрт је сасвим у складу са животом, живота не би могло бити без ње.

Низ воду 8