Niz vodu

14 НИЗ ВОДУ

а

Ту нема шта да се замери. Али прелаз из живота у смрт, ту је потпуно отсуство оне хармоније и складности које је природа унела у та квом изобиљу у своја дела. Док је у постанку живог бића и његовом развоју све предвиђено, утврђено до у потанкостима, његов нестанак је остављен случају. Живот је једно недовршено дело. Као да се природа уморила и застала пре него што је предузето довршила. Тако да животни ток човеков, у почетку сав у складу и обећањима, озакоњен и регулисан, завршава се расулом, рас падањем у сваком смислу, правим падањем под стечај једног великог предузећа... Природа се побринула како ће своје дело саградити, али се није побринула како ће га на достојан начин и растурити. Живот је целисходност, смрт је игра случаја. А могло би се замислити да живо биће нестане исто онако у складу, реду и поступности као што је и постало; да се све у реду и без трзаја врати у мртвило и несвесност, као што је из овога све

постало. МАРКО Истина је, живот, како се завршава, врло је

бедна и свирепа игра у коју човек упада. Чудо дивно да се човек још помирује са таквом сул“

бином. АНДРЕЈА

Да ли се баш у дубини своје душе помирује,

нисам уверен. Али шта би му друго и остало. Не можемо никуда из ове коже. Али најжалосније је