Niz vodu

116 | НИЗ ВОДУ

као некадаг Али болести које су нам непрекидна претња доприносе нашој срећи док успевамо да им измакнемо, јер знамо да их има који су са њих несрећни. (Здраво, мудро и непорочно човечанство било би мртво човечанство. И немојмо заборавити да она добра половина човечанства налази данас смисла и циља животу захваљујући оној другој половини неваљалих, порочних, болесних. Човек на злу и патњама гради добро и срећу своју. Немојмо дакле одвише циљати савршенству и немојмо одвише строго осуђивати несавршенства.) Наука је хтела да човек без зноја долази до хлеба. Али чим је престао да се зноји човек је почео гладовати... Право је имао онај који је рекао да је све на свету да не може боље бити. Није то рекао неко који није био искусио суровости живота, већ неко који је о њима имао дубоко искуство.

МАРКО

(Да, нема сумње, кад не би било несрећа не би се знало за срећу. Стога су често људи који би по општем мерилу среће морали бити врло не срећни у ствари срећнији него што ми то замишљамо. Они који су осетили дах смрти задовољни су и кад им од живота остане врло мало, задовољнији су од оних којима живот све дајеј Познавао сам једног сиромашног човека коме је једна страна тела била годинама узета. Све је његово задовољство било да после прочитаних новина седне крај прозора из дворишта и да гледа