Niz vodu

НА СПРУДУ 115

то што нисмо кадри ни да замислимо ништа савршенијег од овог несавршеног система живота и смрти. Покушај, па ћеш видети да би свака невоља била замењена другим и горим, кад би била отстрањена; јер не можеш замислити ништа 6ољега од свих тих невоља које чине људски живот. Можеш ли замислити срећније човечанство од овог данашњег несрећногг Кад бисмо, на пример, умирали сви у истој врло дубокој старости, не би било више те наде која се везује за неодређени тренутак смрти и не бисмо се, шетајући гробљем, осећали победници над свима оним који су умрли млађи од нас. Па и овако су млађи нараштаји нестрпљиви што старији брже не одлазе... Здравље! али шта му даје цену ако не болест» Као што без рата нема сласти мира Какво би човечанство било кад би било савршено» Умрло би од досаде. У несавршенству и у злу је извор наше делатности, добра и највиших душевних уживања. Замисли само, да нема преступника, злочинаца и парничара, не би било јуриспруденције, срећне славе криминалиста и правника, богаства адвоката, хлеба тамничарима,ј Замисли само шта све установа, личне среће и славе ниче из болести. Толике науке, велика имена, сјајни проналасци, академије, читаве гране људског промета и трговине... Лекари нису баш тако одушевљени кад се број болесника смањује без њихове заслуге. А човечанство не би било срећније кад не би било болести, иако би дуже живели људи и мање патили. Јер да ли смо ми срећнији тиме што не умиремо данас од куге