Niz vodu

СМЕДЕРЕВО 29

се ослободе, народи похитају да погазе начела за која су се борили, узимајући улогу оних који су их угњетавали. Оно што им је до јуче било светиња, постаје им мрско и неоправдано. За исте ствари постоје два имена: једно употребљавају потлачени, друго тлачитељи, тј. народ пре и после свог ослобођења.

Кад је већ реч о тлачитељима и потлаченима, рећи ћу ти да више не сматрам прве у тој мери мрским ни друге за жаљење као што сам некада чинио. Јер, најзад, сваки народ има ону судбину коју заслужује. Тако, на пример, она мало позната племена посебне расе на северној граници Индије, чије нам је болне крике за слободом недавно донео један смео путник са дивном њиховом поезијом, препуном патња и мржње према страноме завојевачу. Сва та племена деле исту несрећну судбину, али се ипак страховито мрзе и међусобно гложе. А исте су расе и истим језиком говоре. Само што једни употребљавају у неким речима грлени слог гћа, други гће а трећи гћо. Осим тога подељени су у три браманске касте између којих главна разлика лежи у разликама перчина и брка њихових свештеника; а и поздрављају се различито, голицајући се на различним местима тела, према касти којој припадају. У ретким свечаним приликама укажу се једни поред других поглавице њихових верских секта, који се иначе срдачно мрзе, као што то могу само тумачи божје речи, и који се због тога у таквим приликама надмећу у клањању и међусобном изражавању поштовања.