Niz vodu

30 | НИЗ ВОДУ

А безазлени народ са усхићењем посматра тај лицемерни призор, дивећи се својој широкогрудој верској трпељивости. Суседна надмоћнија раса, искоришћујући њихову мржњу и неслогу, подјармила их је и страховито их искоришћује. А кад би та племена била еложна, била би моћна и слободна. Неки њихови људи радили су на њиховом уједињењу, ин сматрани су од својих земљака смелим генијима. Као што видиш, није тешко код њих постати велики човек. Али сви покушаји су пропали, и они и даље јадикују у лепим песмама својим, и жене њихове увек носе зелене огртаче у знак народне жалости. А ко им је кривг Нису слободни само зато што им је више стало до берберске ношње и сличнога него до слободе. Истина је, они имају изреку коју радо помињу: „Брат је мио, какав перчин био ; али зато су и изрекли ту дубоку мудрост, што осећају сасвим супротно томе. Кад би их неко ослободио и ујединио, тек тада би били несрећни, њихова заједница би пре личила на пакао него на државу... Кажем ти, сваки народ има оно што заслужује. Нема слободних и потлачених народа, већ их има који су за слободу а других који за њу нису. А велики народи нису они који у робовању умеју да буду велики, већ они који у слободи умеју бити срећни.

Марко је последње речи само начуо, јер је трзање једног струка било потпуно привукло његову пажњу. Кад се струна умири, он прихвати:

— Слобода, слобода! Има ли лепше речи од ове. За њу вреди увек гинути. Али, уствари, постоји