Njiva

ЊИВА XVIII. год.

24. страгга. цена пшенпце изнашатп само К 39.80, ако 1 хектолитар тежи само 73 кг., К 39.60, ако тежи 74 кг., а К 39.40, ако тежи само 73 л кг.' Раж са хектол. тежином од потнунпх 71 кг. сме се продавати уз највпшу цепу од К 30.13; од потпуних 72 кг. за К 30.30; од потпуних 73 кг. за 30.45. Обратно сме се раж, коЈв хектолигар тежи само 69 кг., продати уз највишу цепу од само К 29.85; ако тежи 68 кг. за К 29.70; те ако тежи само 67 кг. за К 29.55. Ове се цене за пшеницу разумевају за здраву робу, која не садржаје више од 2% стране примесе. Цене брашну установљене су у смислу споменуте наредбе, према ценама житарица.

Раж треба ваљати. * Раж воле чврсту земљу. Зато још пре еејаља у јесен треба увек раж по сејању добро поваљати тешким глатким ваљком. Ако у јесен то није учињено, у толико пре треба раж поваљати што раније у нролеће, или још преко зиме, кад то време дозвољава. Таким пролетњнм ваљањем, чим се снег отопи, не само да се земља мато набије, што раж воли, него се и кртичњаци и мишји какали убију и заравне, те се и гторемећене биљке поново боље прихвате земље и даље добро успевају. Поваљану раж, ако је то учињено пре или иамеђу јаких сувомразица и хладних ветрова, не могу оштетити ни доцнији јачи мразеви ни суви ветрови. За ваљање боље је тродели ваљак.

Огледало светскога рата. При иочетку нове године утврдило се службено да светски рат стоји ево овако: Руски нападај, од кога су на западу и на истоку а и у Србији наши непрпјатељи много пнтчекивали, изјаловио се. Русија је са силних губитака, које је трајањем овога рата претрпела, и духовно и материјално врло ослабила. ЈБуди имаде, али нема сучим да их одугаеви и оружа; јер Француска и Енглеска не могу да далу Русији ни оружја ни новаца. Руска влада дала је у Петрограду универзитет и гимназије затворити; јер се говори, да су међу ђацима пронашли завере, те је по варошима у којима има универзитета позатворано до 3000 ђака. У Петрограду је опсадно стање ужасно строго; јер Је очевидно, да се влада боји да ће букнути револуција, пошто су дошли у траг завери против цара и владе. Све су то знаци, да се руски народ не узда више у победу, и да би био рад да се овај несрећни рат већ једном доврши; — јер губитци, које је руска војска за време божићњега поста претрпела, улевају еароду страх да ће доћи о новој години још до нећих пораза.