Njiva

34. страна.

ЊИВА

ХУШ. год.

да и други узмогу набавити себи мешанога пшеничнога и раженога брашна. Веће цене не може нико постићи, јер је власт одредила највишу цену по којој се може ншеница и раж продавати; те газда не може чекати да ее цена дигне. Кад дакле могу наша велика господа и владике сада да једу хлеба од мешанога браптна, нека нико не мисли да је он неко другачије Божје створење, које мора јести само белога хлеба. Нека нико не држи своју пшеницу пли раж под кључем скривену не продату, јер данас ваља да имаде хлеба и војник и сваки, нити вреди то шта да газде имају у једном селу, рецимо, хиљаду метера пшенице на препек, а у другој жупанији да имаде села којима није ништа родило те људи хлеба немају. Жалосне су дакле патријоте они, који се хвастају тиме, да им ни дед њихов није јео хлеба од мешанога брашна, па неће га јести ни они — јер таки људи су без срца и заслужују да их свако нрезире. Ако ко данас тако мислп, онда тај већма воле свој трбух него своју домовину. Влагословена земља наше домовине, за коју наши јуначки синови проливају потоцима крв своју, уродиће, ако да Бог, идућега лета и опет богатим родом, те ће нам накрмити све оно што данас жртвујемо у опћу корист — а ко није готов да жртвује за домовину и народ ни свој залогај: да Бог да му тај пресео и загорчио му живот!

0 зоби. Цена зоби утврђена је званично Цена зоби утврђена је званично на 24 круне. У ту цену урачуњен је и довоз на железничку станицу. Према овој утврђеној цени нека нико не мисли да он може и даље држати своју зоб и постићи за њу још и бољу цену. Владина је наредба јасна: ко се ухвати да је продао своју зоб скупље од 24 круне — казни се са затвором до 15 дана и глобом до 200 круна. Цена од 24 круне је добра и нико није луд да тражи п прими већу цену а да трпи тога ради затвор и да плаћа глобу. Уз ту добру цену добар је и купац а тај је: н а ш а војска. По наредби министра пољопривреде пописаће Опћииско Поглаварство колико ко има зоби на продају и јавиће то Војеном Поверенству; поверенство ће по томе извештају зоб купити, примити и исплатити. Ко има зоби на продају, нека, дакде, јави то одмах своме Опћинскоме Поглаварству. Зоби треба нашој војсци. Поштење иште од свакога онога који има још и више зоби но што му треба за семе и за његову потребу — да то одмах пријави сам собом своме Опћинскоме Поглаварству. Непоштен је човек који то не учини и нека му не буде посге криво, када му војници рупе у кућу и изнесу силом његову зоб из магацина, са тавана — јер се зоб мора набавити за нашу војску ма Је створили испод земље. Нужда закон мења а сила Бога не моли. Коме војиици рупе у кућу, узму зоб, томе ће, набити празну зобницу на