Njiva

Број 3. 17. (4.) јануар 1915. XVIII. год

Претплата је: 3 круне на цаау годину. Уредништво и наклада «Шиве* је Излааи свако неделЈе. ВиЈарезЦ Е$уе1ет-и1сга 4. Излази и на мађарском, слованком, рутњачком, румунском и немачком језику.

0 пшеници и о ражи. Коњ имаде четири ноге па инак се и он кашто спотакне. Тимесе тешимо кад у нечем погрешимо. И ми смо погрепшли кад смо оно прошле недеље рекли, да многи задржапају себи пшеницу и раж чисто из себичних рачуна. 0 томе је било врло много разнога дивана, па није ни чудо ако смо и ми погрешили. Тек сада видимо нз «Позива Министра Пољопривреде*, којега је управио газдама, како та ствар у истину стоји. Заиста цепа житу и ражи за то ,је скочила што је тога ове године мање родило него лане. Но за то не ваља да седммо скрштених руку, пего ваља да се у овој невољи испомогпемо а то Иемо тако најбоље учинити, ако чисто житно и ражно брашно паменемо нашим војницима, а ми, који смо остали * #

на дому, ако смешамо пшепично и ражно брашно са јечменим, кукурузннм или кромпирским брашпом јер тога имамо довољано све до нове жетве. Строг је налог Владин, да воденичари мељу а пекари да месе само тако мешано брашно а слуге и биреши да добијају своју на.јамнину (конвенцију) само са две трећине у чистој храни а трећу да примају у јечму и кукурузу, наравно уз доплату разлике готовим новцем. Тако ћо дакле већина нас становника Угарске јести од сада хлеба мешенога од смешанога брашна а и газда, који сам шиље своје жито и раж у воденицу или у сувачу да му се самеље, нека и он једе такођер хлеба од мешанога брашна а жвто п раж, гато му претиче преко његове потребе, нека не придржава себи под својим кључем, него нека то прода