Njiva

50. етрапа.

XVIII. год.

ЊИВА

тога зависи наш опстанак, наша будућност а кад ,је то јасно као јарко сунце, онда отаџбпна не моли никога него очекује, пште, заповеда. Нека дакле нпко не мисли да ако се сада не погоди у рис, да ће доцније добити за свој рад још једанпут толико илп барем много већу цену. Недавно смо изложпли у овоме листу, да се на темељу изннмнога закона у ово ратно доба свако, који је способан, може прпморати лично на рад уз награду — ако се тај нужнп рад не може олако да обави са најемницима. Кад се у случају нужде, н. пр. при потоппма и другпм сличним невољама, може употребити и у мирно доба опћи, јавни рад — тим се више може употребити јавнп, опћи рад у ово ратно доба, да се тиме посвршују нужни економски радови, те тиме да се осигура уредна храна не само војницима него и свем становништву државе. У ратно доба упућена је држава поглавито на своје сопствене производе, — јер се животне намирнице тешко увозе из страних држава. Влади је дакле дужност, да, ма присилним строгим наредбама, осигура могућу жетву и бербу земаљских плодова а тиме и опскрбу војске и становништва. Они који желе да шпекулишу са својом радном снагом, нека узму у обзир и то, да је у овоме ратноме добу поскочила цена свима земљиним производима, те ће отуда и њихов рисарски део сада посеби већ више вредети ове године него што је вредео прошлих година — те би се сваки

рисар већ и са овом новећаном вредношћу могао задовољитп. Извештачена подпзање цене рпсарскога рада већ је нека врста лихварења и лако може да изазове газде људе или да ограниче своју земљорадљу или да своје земље даду другима под аренду — те ће се онда рисари преварити у рачуну, јер ће остати на лето без икакве зараде. У држави нашој и онако је са поскупљених раденичких снага много тужбе на оне који су дома остали и уживају ратну потпору; сада ако још бесавеснп људи, место да замену у раду оне који су на бојпшту, повећавају наше невоље, заиста су тиме прави гробари своје отаџбине. Нека се сваки сети оних речи које је изустио недавно наш министар председник, преузвишени госп. гроф Стеван Тиса, рекавши: «Рат је вага, мера, народа.* Сада ваља да се покаже колико је у синова нашега народа верности, самопрегора, вредноће и части. Народ рачуна на то; да ће у ово псторијско доба свако бити на своме месту, да ће послужити отаџбини својој и срцем и душом. — Отаџбина наша не може се, не сме се, преварити у својим синовима, никада ни довека! „Наш је ратар бисер народа...“ Један врло високи вођа наше јуначке војске изрекао је ово депо признање и велику похвалу г нашем ратару у војсци. Знамо ми то, знали смо ми то још одавно, да је ратар снага народа, да је узоран у раду,