Njiva

102. страпа.

ЊИВА

XVIII. год.

лико се сеје пначе — посејаће се на пролеће више кукуруза. Дакле што се тиче јесењих усева, можемо бити мпрни; ако да Бог среће и здравља имаћемо хлеба довољано. Но имамо ми и другпх брнга. Нећемо ми само толпко хлеба колпко нама треба; него кад се трудпмо, треба земља да нам донесе и хасне; јер човек има мпмо хлеба п других својпх потреба Опћа је корист да земља добро роди п да у њу уложени народнп капитал донесе п камата. Богати род увек нам је добро дошао, али желети је ове годпне нарочпто да род буде обилат; јер рат много трогаи сваковрсне хране. За вођење рата нужно је не само оружја него п хлеба. Кад се боре две једнако велпке п једнако јуначке војеке, победиће увек она, која има довољно хлеба. Идуће године чека иас још један ванредан задатак а то је да изхранимо Галицпју, у којој место да се ору бразде копају се стрељачкировови те је ова јадна земља сва опустела. Према томе нам је задатак да произведемо на нашој земљи што обилнпји род а то ћемо постпгнути разумним распоредом, добрим ђубрењем п добром обрадом своје земље. Нека не остане ни педаљ земље вам неузоран и непосејан. Угар остављајмо само тамо, где то иште сво.јство наше земље безусловно, што је она смољппчава и коровнта. На снажној. прхој. чистој земљи је угар излишна. Где смо проиустили јесенас да посејемо земљу, сејмо на њојзи с пролећа кукуруза илп кромпира; — јер

оба та плода могу да замене пшенични хлебац. Сејмо нарочито много кромпира, Јер он врло добро роди п пзврсна је храна. Благословена је то биљка; од како је она у Европу донесена, нема више у нас глади. Сејмо такођер много махунастога биља: пасуља, грашка, боба, сочива; јер су она добра храна те надокнађују меса. Исто је тако важно да се посматрамо и за пићу стоцп својој, за репу, вику, детелину, чаламаду и друго биље за пићу; јер ако имамо много ппће, можемо држати више марве, а са ње ћемо имати онда одмах и ввше ђубрега, да одржавамо њиме своје земљеу снази. За добар род нужно је добро обрађивање земље. Са дубоким орањем постаје земља растресена, ровита, чиста без пкаква корова а таку земљу воли свака биљка. У плитко узорану земљу пушта биљка само кратак корен, у дубоку орану може да пусти дужи корен. Тај дугачки корен усисава у себе више хране са које биљка бива јача, здравија, те даје впше п зрневља класу своме. Земља треба и за то да је растресена, ровита, да се биљкин корен може по њојзи без запреке шприти, разграњавати. Да корови даве биљку и отимају јој њезину храну, то ј& познато свакоме детету. Сваку стрњику ваља одмах после жетве преорати док је земља још крта платко — да би семе од коровина лако изникло. Онда кад преорана стрњика озеленп, треба је још пре мраза дубоко преорати, па ћеонда пзникнулп зелени коров доћи