Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

103. ст рана.

дубоко под земљу па ће тамо и изгинути. Ово дубоко орање не треба ни браном повлачити па ће земља са мраза и влаге доћп за усев измрвљена п ровита. Добре газде ору још п по трећи пут, да земљу боље измешају. Јесење дубоко орање још је и за то добро, што дубоко узорана земља зпмњу влагу у себе боље уппја, боље присваја, те кад ударп суша, она полако запаја том влагом посејану биљку. Зато би добро било да газда овако приправи своју њиву под свакп пролећни усев. Добро обрађену земљу само онда треба пред усев преорати, ако се врло слегла или је са зимске влаге збијена. Иначе је доста ако се добро подрља те се коровина оштрим зупцима дрљаче почупа.

ВИНОГРАДАРСТВО. Вино скаче у цени. Овогодпшња слаба берба много је забринула наше виноградаре. Вино се мало тражило а тешко се и превозило. Задњп недеља почела је цена вину. на радост мрогпм виноградарима, да скаче ; јер се много вина купује и за војску. Ове године ће се ново вино раније отакати, јер је овогодишње вино, имајући у себи много шећера, брже преврило.

Забрана нлања бремене стоне, Аустријски минпстар пољопрпвреде забранио је да се у Аустрпји кољу стеоне краве и супрасне крмаче а и млада стока. Теле, јуне и шпљеже, ако је млађе од две и по године, сме

се клати само уз дозволу власти. Та се забрана не примењује на стоку увежену у Аустрију из иностраних земала.

Огледало светскога рата.

Савезничке војске напредују на свима ратиштима побеђујући и на западним и на источним бојиштима у појединим биткама. Сад је све јаснпји циљ ратовању са Русима а тај је: освајање Варшаве, заузеће Пољске, ослобођење Галиције и Буковине у најкраћем времену. Енглеска, која се хвастала да је најача поморска сила на целоме свету и да ће са својим ратним бродовима спречити доважање животних намирница обема савезним државама те их победити глађу — та Енглеска се данас крије од ратнога бродовља Немачке. Ето то је језгра сдужбеним извештајпма у овоме зимскоме ратовању. У свима меродавним круговима увиђа се из дана у дан све то већма, да ће коначна победа бити наша. Руси који су трубили на све стране да ће Галиција бити њпхова, да је неће више враћати, напуштају једну варош за другом, повлаче се и признају већ и сами, да се њихови порази не могу више забашуривати.