Njiva

Број 10. 7. марта (22. фебр.) 1915. XVIII. год. Иретплата је: 3 круне на целу годину. Уредннштво и наклада «Њиве» је: Излази сваке недеље. ВшЈарезЦ Е§уе(ет-и1сга 4.

Излази и на мађарском, словачком. рушњачком, румунском и немачком језику.

Велике цене мекиња. На будапештанској берзп једва се могдо мекиња добити и за 25 круна све док није изашла министарска наредба, која утврђује највишу цену мекиња са 13 круна. Та би се цена без сумње могла поднети, само шго је сада опет та незгода, да се мекпње или уопће не могу добити плп само у мањим множинама и да трошкови око пошиљања тако повећавају цену, да у швајцерајнма (економнје, у којпма се млеко производи), где краве просечно само 5—0 литара млека дају, храњење мекпња не доноси никакве користи. Но није само цена мекиња у тој мери скочила, него и сваке друге такозване снажне хране (као што је зејтпн-погача, брашно пирпиџа итд. ), те због тога пољски привредник да-

нас више не може кравама «снажну пићу» давати. Сасвим је прпродно, да усљед тога краве мање млека дају те и чиста добит целога млекарскога подузећа опада. Наша би дакле задаћа била, да од сада у екоиомиЈи пропзводимо разноврсне пиће у такој количинп и да их у такој мешавини дајемо кравама, да од њих барем прибшжно исту множину млека као до сада добијемо. А то ћемо моћи постићи у томе случају, ако будемо давалп барем трипута толико репе, колшсо досада. У Данској се већ пре више година доказало, да се у место мекиња са сасвим добрим успехом могу велике множине репе похранити, а и у нашој домовини је у томе нравцу др. Михаљ Рац, професор на дебрецинској академији извршио покушаје и то на тај начин. да је осим уобича-