Njiva
174. стр ана.
XVIII. год.
ЊИВА
ЗАБАВА. V споменицу једном рањеном војнину. У крвавом, љутом боју Отаџбину бранећ’ своју Допао си грдних рана. Па како нх мирно снссиш! Див јуначе, Чак се љима и поносиш, Правде Божје осветниче! Ја ти с' дивим, ја тп о’ клањам, За узор те сваком стављам, Сваком велим и казујем: «Тако чини војвик прави Отаџбину када брани!* У Кумани, 1915. С. А. М. парох. ★ Галиција и рат. Од свих земаља Аустро-Угарске Монархије страдала је Галиција услед рата највише, јер је она не само осећала ратне поспедице, него је такођер од почетка до сада била главним подручјем рата. У извроно уређиваном пољском седмичном листу, што га И8даје витез Јаворски у Бечу на немачком језику под именом «Ро1еп», надазе се детаљни податци о ратним штетама у тој напаћеној земљи. Од читаве гапичке површино са 78,497 квадратних километара п 8,025,675 становника остадо је само 4915 квадратних километера са 742,240 отановвпка на западу нетакнуто од рата, док је на иотоку 17,840 квадр. километара са 1.605,660 становннка претрпедо додуше великпх штета, али ипак није опустошено сасвим. Огромзи оотатак 86МЉ9 у оредини, где су непрестано пролавиде силне војске и где се још увек извршују ратне операције, означује опоменути лпот «опустошеним, разореиим и попаљеним ђ , Колика је овде прелазна и трајна штета, не може се ни прибдижно срачунати; алп Пољаци су уверенп, да ће цела монархија помоћи ову шгету надокнадити, јер они
страдају у пнтересу целе монархије и не ће се тужити на маститу невољу, ако она будв, како ое чзрсто надају, исхтдпштем победа 8а монархрју. Сад је међугим крајње време, како иоти диот И 8 В 0 ДИ у другом чланку, да се предузме помоћна акција баргм 8а западну Гадицију до Сава, у којој је 31 котар са I 1 /* милајона хектара кулгурног згмљишта. Приблажава се прелгће, те би требало омогућити снде пољодедств) бар прелазно и у најужим границама, а то се напросто не може постићи без државне потпоре. Псљоки лиот срачунава потребу у ту сврху са 250 мил. круна. У цвлом овоме крају, гдз су све штете од проласка војски и ратних операција очите, нема више апоолутно никаква инвентара ни за најпримишвније пољоделотво. Онде нема ни једнога коља, ни једаих кола с нужном опрем.м, готово впкоквих илугова ни дрљача, а краве, саиље и первд постале су оно, што сабирачи називају »раритетом*. Исто тако нама никаквсг жита за свме на пролеће, нити кромпира, нити крмног сзмена, као што такођер нема никаква гноја. Нема дакле ничега за пољодедство, па ни хране за оних 300,000 поргдица, које би ту земљу (1У* милијона хектара) мсгле обрадити и тако спасти могућу жетву за јесен. Да се то све намакне, требвло би по најшгедљиввјем прорачуну 250 мвлијона круна и то за 50,000 коња 50 милијона, за 25,000 кола 7 V* мил., за опрему 2 мидијона, 8а плугове и дрљачв I 3 /* мидијона, за 75,000 крава 30 милијона, за 45,000 свиња ЗУг мплијона, ва перад преко Уз милвјона, за семе преко 55 мвл. и за храну пољодолаца (кроз 150 дана) око 150 милијона (прибдижно 50 потура на дан по особи). Без те своте не може се мислити на обнову пољоделства у западној Галицпји, а иначз би остала вемља необрађена и пуота на шгету целе монархије, док би сиромашни сељаци морали у нераду умирати од глади. Пољеки оу заступнпцт о томе тачно сбавестили аустријску владу. а уједно се спремају да јој преддду основу о устројству ратне кредптне бавкз 8а галичке градове, која би помоћу владе, као што се чини у Иоточној Пруској и уз размерну гаранцију градова те обилатим кредигом Аустро-Угароке Банкв имада задаћу, да свестрано оплоди народно