Njiva

162. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

много боље цене. Оваке злоупотребе тешко се дају забранити, али кад их газде зпају, треба их предупредити. Свагдаисвуда пма бесавеснпхљуди, којима је њпхов џеп далеко пречи, него све оно што човеку налаже поштете, прече пего и интерес отаџбине. Газде саме треба да постапу слсжве: да овп сензалп, посреднпци, не дођу до своје масне провпзпје. У онпм крајевима, где су немачки и турскп војени повереници већ више пута куповали много коња за њихове војске — у тим крајевима врло је важно да се допуни стање земљорадпичких коња. У овоме погледу врло је важно расположење Министарства: да оне коње, који су на бојишту рањени те су неспособни за даље ратне послове, или оне коње, који се морају дуже опорављатп али се дају за земљорадњу употребити — газдама прода. Ионављамо, да се боље разумемо: неће се сви рањени коњи продаватп газдама, јер се велик део излечених коња враћа опет на бојиште, да се тамо поново употреби за ратовање. Од коња, намењенпх газдама, могу се пре свега добити употребљени коњи, особито иштројени, који се у газдинству дају врло добро употребитп а нису више за војску. Цена је овим коњима 70—120 круна. Газде би могле добити и кобиле за приплод, које су постале за војничку службу песпособне, за цену око 120 круна, али само оне газде, који се писмено обвежу, да ће те кобиле употребити заиста на приплод и да пх не купују за то, да их поново скупо

продају. Иначе се свака кобила и не сме без дозволе Министра пољопривреде другоме продати. Суждребну кобилу даје војска само на држање под условом, да се кобила мора после 6 месеци, како се ождребил, аво.јсцп вратити, а ждребе остаје газди. Оваких кобила имаде врдо мало те газда не треба да се ослони на то, да ће њу добити. Види се јасно, да наши људи не знају ни сами: шта се и колико се може искати; зато наглашујемо овде јасно: газдама стоје на расположењу само опи коњи и онолико коња, колико војсци не требају. Ове солдачке коње добијаће само они, који се унапред обвежу, да ће коње, који им се доделе коцком (а не избором) без икаквог приговора примити, да са употребљивим коњем не ће трговати, да ће кобиле употребпти само ва приплод. Коње ће делити Жупанијске Газдинске Задруге, односно Одбори за гајење коња, што но рекли у Среиу: Коњогојствени Одбори. Наравно је, да ће ови при деоби коња дати првенство оним местима, из којих је највише коња однето. Оне газде, који има.ју довољно пиће, који воле и уме да гаје коње, а и треба им коња, најбоље је да се пријаве код својега Опћинскога Поглаварства. Поглаварство пак учиниће најм УДР и Је» еко у Будапешти или на другоме месту, где се коњи деле, прими коње, подели их газдама и после обрачуна им цену. Срески старешипа, фесолгабиров, позван је да надзире, да не би при манипулацији