Njiva

220. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

— Ајао, помагај I врискао је Благоје, кад га ухватише болови ноге. Зблануше се укућанп, те трчи по Перу Налбанту и Ђуку Враниницу, прве «хећиме» у селу. Ови дођоше, почеше превијати некакове траве и мелеме во болесној нози. Али Благоју све ва горе. Дочуо попа за то, па наређује домаћину, да зове лекара. — А шта зна лекар у ране! — виче домаћин п пору чу.ј е по глав ног«врача». Овај пари ногу, пише неке записе, али све то не помаже јадном Благоју, пако су га ти сеоски лекари стали великпх нара. Кад виде Благоје дч већ ништа пе помаже, него болест пде све на горе, онда покуша последње: дозове лекара. Ни сам не зна, како је то било, али тек сећа се, да се после неког тешког и грдног сна нробудио и кад је погледао око себе, нашао се у непознатим просторијама у лепом чистом кревету, или без дссне ноге. — Ајао, шта учинисте ? — завпка пресенећено Благоје. — Нст! — благо је шаптао болничкп лекар. — Операција је испала сретно, а сад вам је нотребан велики мнр. — Ама зар се пије могло друкчије? — Није. И сад, када год нашим каменим шором заталандрка дрво, многом се брајану у нашем селу уздахне, јер се сети Благоја п његове дрвене ноге, која му уз ход тандрче, да све пршги камење. Све се то излеже из једне чивуљпце.

Краљев хлеб. Његово Веднчанство наш краљ нарешо је, да ее у краљевским дворима за свакога пече ратни хлвб. Крвљ не допушта, да ое за његову особу чини ивузетак. Та краљева наредба звучи као опомена с неба, да емо сви једнаци. Пример нашег пдеменитога краља нека уваже незадовољници, духом кдонулл. Превишње одликовање. Њагово Велнчанотво краљ наш бдагоизволео је одгакозати неуморни лечаичЈи рад главнога физика преетоницз Будапешге, велеможеога г. др-а Мдадена Мађаревића, именовав га надстожерним лечником својв војске. Надфизик оотаје и у том новом чину своме у служби преогоннце као врховни бодри чувар јавнога здравља, који јв и у начшм данима дао поново сјајнога доказа својега огромнога знања, којим је надчовзчном енергијом сузбио и угушио у нао опаону заразну болест — пегава тифуе, кјји су унели у нашу престоницу војаици са б >јнога пољи. Забрањен лов. Госнодзн Министар пољопривреде издао је наредбу, којом позива све вдасти, да строго контролишу забрану лова, та да свим сред таима К5ја им стоје на раоподожзњу, казне злоупотребе. Завод за слепе војнике. За четрдесет и осам слепах војникј удесила је Земажска Задруга за погпомагаае слеппх засебно одељење п побринула се за то, да у њему оолепели јунаци нађу скдонигата, душевног мира и наобразбу, која ће им осигурата примерен нон живот. Завод се сазтоји из пространих сааваоница, оастајадишга, шкопо и радаонице. У завзду наоганљају слепе војнике у пиоању и чатаљу а уче их и ванатимп Скупо свинче. У Кншкувфзлеђхази је неки газла на бачком сајмишту за свинче о* 360 кзла, које иааче није бидо прве каквоће, добио 1008 круна. Л*ш новац а за тако дебело свинче!