Njiva

222. страпа.

ЊИВА

XVIII. год.

толико причати. А царI је овамо водида висока подитика и неке личне асоирдције. Када се сасгао са руоком царицтм Катарином на Корсову, бнло је закључено, да се Порти навести рат. И то је већ бздо учињено и аустријске су чето већ ствјале на турској, оада орпској граници. А цар Јооиф II. је овамо похттад, да сам преузме врховно 8аповедништао над гдавн м војском. За то је имао особзтих разлсга. Доппо му је наиме до ушију, д» се ни у војсци, ни у опћпнстзу не држп пуно до његових војничких епособности. Олће сз је говоридо о томе, да није војничкп цар, јор је видго своје дужности као владар само у испуњављу грађзнских задатакв, а 8а војиишгво да му није преостајадо пуно времена. Зато је цар Јооиф II. гдедао призпку, да једним ударцем учпни, да овет добзје боље мнењо о његовом војничком знању и умењу и тај жељени повод нагаао је у рату са Турзком. Одмах други дан, како је стигао у Кденак, дао је цар Јооиф II вааовсвт фзлдцајгмајдтеру Рувроау, да заузме Шабац. Еде, опет је почео бзј аа овај град, о који се вековима борило. Генерал Рувроа одмах се дат на пооао. Прзшао је на десну обалу Сазе и Турци се повукоше. Ауотрпјанци оу пошди 8а њима, ади су им у акцијп сметале попдаве. Тада је Шабац пиао друкчије дицз, него данас. Засдон 85 метера висок, у којем су пре тога етановади само хригаћани, прави Шабац, бто је ратгављен од муслиманског дела мочварним »Шабачким Пољеи*. Кад би Сава и Јзрез изашли, чинвдо ое меото незаузетно. У оред опкопа неправилни четворокут града оа кулама и опкопима звао ое «Бегир делен». Гусга шума Кптог, утврђен» преграда Циганска н Пајта, висови Богача и Думача: све је то била силаа запрека ва навалу. То није баш био дак позао за Руврза. 18. априла 1787. дођа цар Јооиф II. пред опкопе. Пратили су га надвојвода Франц и фалдмаршаллајтнант Лао. Цар је сам преуззо вођство. И брзо се показв, да је био темељито дорастао својој задаћи. Сваку је маленкосг знао. Уз грмљаву толова прешде су чете у реду. Предња отража биди су српзки добровољци под капеганом Сокодовићем. Више је ћуприја на јуриш узето и противник се повуче у

град. — На цареву заповест наступиде су 21. априда три колоне и стајале су већ после подне на иотој висиаи, као тврђава. Прва кодона под грофш Митровеким узела је на јуриш предграђе Пајту и запалила га. Непријатељ је оасуо на ту колону жеетоку ватру. Цар јв био у предњим редзвима. Један комад танета пао је два корака од њега и убио три војника. Али је цар и даље оотао у најгушћој ватри. Још два двна дао је цар Јосиф II. јурпшати, а 23. заповеди опће напредовање. Палавка буде запаљена а посада побеже у град. Ту прилику употреби цар, да прегдеда поједине позиције и свугдв је био на чиего, да је судбина града запечаћена. Тада цзр пошаље трубача пред градске зидине и позозе посаду, да се преда. Одговори му са паљбом из пушака. Он заповеди пзновво бомбардирање и непријатељ није више пмао другог издаза ногз да ое прега. Након подужег парламентирања капитулира град. Посада са чаонпцпма, којима је цар оставио сабљз, била је заробљена и одведена у Петрсвфадпн. Око 1000 жена децз, кадија и имама отишло је у Зворник. Вило је жалооно погледати, како се ово шарено мноштао баца на кодена пред цара и 8ахваљујс му, што им је поклонио живот и дезводио слоб:д»н одлазак. Дело је било успедо. Заплењено је било шеснаест топзва, мтогз м/ницпје и више в јотава, влт намарница се није нашло. Одатле је цар Јосиф II, отишао у Земун, да савлада Београд. Зау8еће и оолобођење Шапц\ бипо је једино дего оружја цара Јооифа II. у вогиком стилу, Његови лсесгока противница морали оу признати, да јо онаЈ, који јо у мпру створио толико новотарија на добро својих поданика, такођер и у рату људина, не оамо као војсковођа првог реда, него и борац без прекора и страха. Да ли му је била позната прича о пророшгву, о томе нзма ништа у књизи. То јв баш у прпроди велика човека, да се не само снађе такођер у стварима, које су му пначе далеко, него да може И8вести и знамееито дело. То је цар доказао пред Шапцем. Тамо на Сави, где су недавно наше чете и8војевале сјајне победе, наотале су многе приче о ц«ру Јосифу II. и о оунцу од Кденка. аСар. Лист.*