Njiva

212. страна.

ЊШЗА

XVIII. год.

преда, пренесе или даде пренети без исказнице, потпашће нод исто тако строгу казну, као и онај, којп излишну залиху хране или брашна прпкрије пли затаји. Не сумњамо, да ће свако радо удовољити овим наредбама. Пољовреднпцима лежп у пнтересу, да своје залвхе по ону прекрасну цену, коју ове годпне могу добити за своју храну, лако п брзо продаду најбољем и пајсолпднијем купцу: самој држави. То пак, што за пренашаље хране п брашна треба псказница, тек нико не ће моћи назвати теретом. Не треба нпкакво ванредно родољубље на то, да свако верно пспуни владину наредбу. Интерес државе вредн више, него ма чији прнватни интерес. Ако икада, а оно сада стоструко вредп стара пословица да: државни бољптак треба да буде врховип закон.

Лековитост ј огу рте.. Научно је доказано, да је јогурта, балканскс кпсело млеко, које се у нас у последње време впше пропзводи н продаје, не само веома пријатпо јело, него и лековито. Његова лековптост састојп се поглавито у томе, што сатире клпце разнпх заразних болести, нарочпто тифуса, те на тај начпн оне, који јогурту редовно употребљавају за јело, брани од зараза, које имају своје место у свима органпма за варење, а нарочито у цревима.

0 хрзњењу стоке сечком. Сечка је на сецкалпцп па краће илп дуже комадиће исечена сува плп сирова, зелена ппћа. Храњење стоке сувом пићом траје дуже, него храњење зеленом ппћом илп пашом. Мршавих месеца за стоку има више, него мрсних. Мршави месеци падају у време највећег одмора за стоку. Тај одмор је у вези и са производњом сала, меса, млека п вупе; ади он пада и у време највеће зиме и циче: у том времену је п стока већином бређа, па треба и боље и јаче хране. То време престаје тек онда, код је зимнвца и у кошевима и на тавану већ на измаку, кад су стогови и пластовп већ при крају, п кад с пићом морамо штедити. Тек иосле тога наступају за стоку радоснијп данп, настају зеленп оброци, настаје паша. Из свега тога излази, да је преко зиме у тим мршавпм месецима, дакле, најважнији домаћпнов посао око стоке; он треба да се побрине да спреми и да прпуготови суву пићу тако, да стоку у тим мршавим месецпма добро исхрани, да остане здрава и да здрава изиђе из зиме п ступи у пролеће. То треба да буде пајпреча брига сваког доброг и мисленог домаћина.