Njiva

214. страпа. А како у томе погледу стојп код нашпх домаћпна ? Зађнте од села до села, па ћете имати шта и да видите и да се начудите. Све по старом! Стока уопште мршава и пенемогла, краве засушиле, овце се накострешвле, коњи вриште и грпзу јасла и свака чуда можете да видите, а само не видпге оно, што треба у мисленог домаћина да впдпте. Почевшп од натруле сламе п плеве па све до влажно увеженог п уквареног сена, што је све подобније за простирку, него за јасда, можете овде наћи свега па би се ппак све то могло сходно употребити п у тпм мршавим месецпма добро потрошити, кад би се као што треба спремпло и зготовило. Спремитп и зготовпти се може сува пића, сено п слама, на разне начине: сецкањем, киселењем, варењем, солењем итд. Све то доприноси, да се храна поправп, да се удобри. Један од тпх начпна претходп свнма осталима и само њим може вредност хране да се повиси, па тај начин треба свпма другпма и претпоставпти и у опште усвојити, јер се с њим корача у напред и пде у сусрет рацијоналној псхранл стоке, а то је: сецкањем. Ко жели пићу паметно да штедп, ко хоће сразмерно да хранп а брзо да нахрани и ухранп, тај мора пићу исецкати, уситнити. То важи и за зелеву ппћу, псто тако, као и за сено и сламу, кукурузовпну (тулузпну, шашу), репу и кромкир. У добрим годинама, кад има довољно и добре ппће, можемо у добру, здраву, сламу полагати стоци, да она

XVIII. год. сама одабере и поједе оно, што јој буде пријало, а остатак, сгризине, бацићемо јој под ноге као простирку. Али, кад имамо посла са рђавом, уквареном пићом, коју ћемо ради поправке с бољом мешати, солити итд. онда нам не остаје ништа друго. него да ју исечемо за посведневну потрошњу, а на доброј сецкалици то није ни трудно ни заметно. За говеда треба да је сечка дужа, два пута дужа него за коње, а то радп тога, да се говеда приморају да поједену сечку ваљано преживају и да ,је пљувачком што боље овлаже. Сечка има и ту задаћу, да се с њом помешана боља и крепчија храна у устпма равномерније, једначије про* жваће и тако боље приуготовљена у стомак оде. Ко тако поступи, т. ј . ко сечком измеша јарму (прекрупу), мекнње, исецкану репу итд., брзо ће опазити много боље дејство при храњењу стоке, него кад бп ту храну овако незготовљену давао стоци, јер је неоспорпо доказано, да сечка много упливише на боље сваривање с њом помешане друге хране. Тако је утврђено, да стока без сечке полаган овас или јечам за једну трећину несварен избацује у балези и онда замислите, колико је то штета, колико у томе зрна оде на ђубре или га из балеге позобају птице. у место да је то код нахрањене стоке претворено у крв, сало, месо итд. Осим тога, код сечке је добро и то, што се и отврдла, презрела већ пића, која бп се иначе још могла употребити само за простирку, кад се помеша са мало бољим, али исец-

ЊИВА