Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

269. страна.

Огледало светскога рата. Након скоро девет месецп што траје овај рат, можемо поуздано казати: да пас непрпјатељп, којп су пас папалп, не ће победптп. Од како пам је пошло за руком да зауставимо руску падмоћпу силу у Карпатима — сатпремо мања оделења њпхове војске п потискујемо је назад. Корак ло корак сузбпјамо руску војску, која осећа живо да се прекинуо опај ланац, по којем су је снабдевали са храном, те отуд све то впше рускпх војнпка пребегавају к нама и предају пам се. Руски пзвештаји. којп су у задње време киптели са лажппм вестима о тобожњим руским победама, сада су умукпулп, али све пепрестано јављају како се аустрпјска и нсмачка војска непрекндио појачава — те да Русима није могуће да савладају овај отпор, који пм се испречио у Карпатима. Већ и у Петрограду почпњу да увиђ а ,ЈУ да иас не могу победптп. После толпкпх беда п јада, после толнких суза, појављује нам се радосна пада: да ћемо на крају крајева ппак ми победпти. Наша је слава да смо зпалп пе само задржатп грдну руску силу, него смо је могли и сузбптп. То ће битп одсудно, те ће се завршпти ратовање и па северу и на западу.

Надвојвода Јоспф и Руси. Први дан Ускрса уздигао се из рускога стрељачкога рова један рускп војнпк. Одбацио је своју пушку н завитлао је белу мараму -— знак да хоће мирно да се приближп мађарској војеци. Рускп војник донео је зеца, којем је о врату виеила цедуља са овим написом: »Желимо својпм славнпм непрпјатељима срећнп светлп празник ускршњи, а врховном заповеднику подноспмо у своје нрпзнање овај мали дарак.» Надвојвода је почастпо рускога војнпка п послао је по љему на уздарје рускпм војнпцпма 200 цигарета. Разрешавање узапћене храие. Преузвпшени г. барон Имре Гплањ, минпстар пољопрпвреде, послао је жупанијским властпма наредбу: да поджупани п иадсолгабпровп могу храну, коју су прпватним особама узаптпли у млпновпма, ако ова не пзносп впше од трп метарске цеите, од запта разрешитп алп аласнпцп ове хране морају псказатп да од ове хране немају впше но што пм је власг прп поппсу узаптпла. Поплава па поседу грофа Тисе. Бихарском се околицом разлило право море над овогодишњпм усевпма. Кереш је изашао пз корпта п поплавио сав крај до бекешке границе. Та је несрећа задеспла господара Геста, мпнпстра-председипка, преузвишенога г. Стевана грофа Тпсу, баш као и најситнијег жадањског сељака, с том разликом, што је гестском господару бујпца покрила 1300 катастралнпх јутара земље. Од Ћанте до Шаркерестура лежи под водом поеед грофа Тнсе, а мале господаре у Бекешу чувају од поплаве тек бране његовог властелинства. Господарски управптељ грофа Тисе поднео је с тога извешће преузвпшеному гоеподину: «Код Шаркадкерестура пробио је Кереш уставе. Впше но хиљаду јутара наше земље лежи под водом.» Гроф Тпса узео је извештај до знања и