Njiva

258. ('траиа.

ЊИВА

XVIII. год.

њепо боље него што је лане бпло у опо доба годтше. Тада се свет тужио да мора да преорава, а штета које су почигшлп мпшеви п друге штеточиње п да местпмице познп јееењи усевп ппсу ииклн тек са пролећа, Протиле јссепп су пам усевп већ лепо ојачалп бнли тгре него што је настала строга зима. Мање пас ове године задовољава стање детелппе, луцерне, лпвада. нашњака и поћака. Но надамо се. да ће лепо пролећио време и њпхово стање попрапитп. Из званпчнога извештаја о стању усева изводттмо најпажније у следећем : Е к о н о м с к п р а д. Дуга јеоен п необично блага зима бнла је по економске радове у главноме поволлга; јер су газде унаточ умањеној радној сназп пмак могле, без веће штете п у време, да пораде све своје пол.ске послове. Отешташ су, успорили су, пролећне радове мартовски снеговп и по томе п топлење тпх снегова тако, да су тамо где су земље глпновите истом крајем марта моглн с пуном снагом да отпочну те радово. Али од то доба, како је време топло и већнном суво, теку ти радови удвојеном снагом: орање, сејање, ђубрење, спремање земље за сејање кукуруза, репе п кромпира, сојање зелени по вртовима, чпшћење воћака, впноградскп пословп, дрљање јееењпх усева, лпвада и детелинпшта итд. Пролећни усеви. На многим местпма моглп су тек свршетком марта да сеју пролећни јечам и зоб тако, да то сејање по равницама још п сада траје. По бреговитпм земљама и по пескуљама, а и по крајевима где је фебруара месеца било сухо време те су зоб и јечам посејалн, сад је усев тај већ и нпкао; раван је, густ је и здрав је, те се ових задњпх лвпих дана снажно развпја.

Јесењп усеви. За јесенас поеејано жито, раж и јечам време је било најподеснпје. Дуга н блага јесен омогућпла је, те су газде могле земље одређене за јесење усеве п са мањом раденом снагом потпуно усејати, те тако посејанп простор зем.не п у овпм ванредним прилпкама готово је тако исто велики, колпко је бивао у редовпо време. Пољски мишевп, којп су се за суве јесењп грдно накотплп билп — за три кишовнта зимња месеца су сплно поскапали, да нпсу нпгде почпнилн већпх штета. Ово благо п кишовпто зпмско време тако је добро утецало па јесење уееве, да су се онп свугдо врдо оснажплн и развили те пм не може никз забавити, но се можемо казатп од њих, ако пам дођу до руке, врло лепоме берићету. Понешто сс људп туже у оним крајевима, где пма многих дољача п придолица, да еу пм јееењи усевп у води, аш како су ти усеви већ спажно развијени а воде већ п опадају — надамо се, да ни отуда пе ће бптн велпких штета. На бубе и други гад — не чују се тужбе. Д р у г н у с е в и. Детелина п луцерна је са дужега хладнога времена још врло заостала, те је тек задњпх топлијих дана почела да се боље развпја. Местпмпце су јесенашње штете од пољскпх мишева тако велике, да ће се моратп преоратп, особпто скорашњн, млађп усевп. Старијп усевп су лакше претрпелп штете од мишева, добро су презимели, а где су подрљанп, тамо лепо напредују. Трава је по ливадама и пашњацпма са хладнога времена мало заостала. Бреговпти крајевн су под утецајем задњнх благпх дана почелп да се зелене; по дољачама и прпдолицама има местпмице још воде — отуда благо (стока) пе може још да излазп на пашу. Пнће је по местима, где је било много војника, нонестало п тешко да ће дотрајатн до нове; местимпцо јо сламе сасвпм нестало. Рано воће са хладнога времена спорије пупп, али со већ отпмље. Бадем п кајсије су местимице већ п цветале. Марва, благо, је у опће здраво. Рогата стока је са слабе ппће мршава. Међу овцама појавио се местимпце метпљ.