Njiva

300. отрана.

ЊИВА

XVIII. год.

КРОНИКА. Огледало светскога рата. Заповедшшггво руске војске стоји пред врло тешко.м задаћом — план му се пзјаловно, нс може да се пробије кроз Карпате. Зиају већ у Русији, да је наша војска, удружена са нелгачком војском, дпвно устгела у сузбпјању руске војске, ма да је ова своје људе грдно жртвовала. Уз то су Немцп у Источној Руспји руску војеку врло жеетоко потукли и 120 кнлометара гонили, без да су пм се Руеп одапрлп. Положај Руса је унраво ужасан — непрнјатељу је отвореи пу'т према Петрограду, преетоницп руске царевине. Ово упућује, управо нриморава Русе да се пз Карпата повуку — јер другачије не ћс се моћн Немцнма одапрети. Немцп су срсћнн п на западноме ратшпту. Епглеску је попао страх а у Француекој је народ давно напустпо наду да ће Немце моћп нобедитп. Тамо већ п богаљеве гоне на бојпште и већ кад је дотле дошло онда ее може слободно ређи да је пропаст готова! Французи 'огчајавају. Турска је са својом снагом пзненадила н своје прпјатеље н непријатеље. Тек што турска војска код Дардапела није опколила француске и енглеске чете — иовима неда да се нскрцају, а ове на копну потискује у море. На јужном бојишту не догађа се ништа важно. Црногорцп су се усудили да пођу у иапред, али с.у нх наше топџије сузбпле и станове пм разрушнле.

Л1оже се рећи да ће скорим доћп до прелома. По Паризу просипљу унаточ свакој забранп, силне летаке, у којпма ваппју да се закључи мир. Енглеска узалуд врбује нове војнпке — нико се и не јавља. Руска надмоћ полако се губи.

Одгајивање прасица. Кад се крмача опраси, ваља да се побринемо да иод малим праспцима буде чпсто, суво легло. Слабпје прасице ваља метпутп под крмачнну средњу сису, а ако крмача пма више прасица, што пгго је кадра хранити, онда слабпје праспце ваља илн на ппјацп иродати илп пх заклати. Пошто се крмача опрасн, треба ју неко време оставитп на мпру. Хранитп ју вал>а кувапом кртолом (кромпиром) нлп репом и јечменом кашом. Док крмача доји прасице, треба ју хранпти четнрп до пет пута дневно. После екаке хране ваља чпсто пзбрпсатп валов, да ее остатак хране не укпеели, јер укиеељена храиа шкоди и дојиљп и прасицима. Често се десп, да крмача пма сувише млека. те се прасици преједу, У таквом случају ваља крмачи давати мање хране, а може јој се дати кисела млека, да ју протера. Кад се ираспцп одбију од сисе, деси се, да се у крмаче спсе напуне млеком. То млеко треба пзмустп, а сису онда пежно пспрати шппритусом. Кад се то уради једаред-дварод, у крмаче усахне млеко.