Njiva

.‘}< Ј 12. Ј отрана.

ЊИВА

XVIII. год.

V ослобо~ђеној Буковини.

Посебнц дописнпк «Вег1тег Та"е1з1аП»-а Валдман ппше пз главног стана ратнпх новпнскпх пзвестпгеља: Употребнвшп красно време за ускршњпх б.хагдана, одвезлп емо се дне 2. апрпла пругом Марамарошспгет—Керешмезе—Коломеја —Снпатин у Черновпце, да посетпмо ослобођене делове јужне Галпцпје п Буковине. Жељезничка пруга, које су главне мостове ј:од Бплина пред Керешмезем, Снпатином и и Черновпцама Руси на узмаку разорнлп, пећ је опет нредана редовнтом промету. Изврсне аустро-угарске жељезнпчке чете саграднде су бплпнскп мост много пре, но што се могло рачунати. Тако је бплпнскн мост, за којег је градњу бпло установљено време ол, четири месеца, већ након четпрнедељног рада дне 1. децембра доготовљен. Једнако су брзо уређенп п мостовп код Снпатина п Черновпца. На пругп Ксломеја—Черновпце већина је државнзхх колодвора п спремпшта, алп п прпватнпх станова жељезнпчкпх чпновника занаљено. У околним селпма стрше '•амо дпмњаци пз развалггаа. Особпто су бесннлп Русп у Садагорп, где су се оборплп на гаасовптп дворац чудотворног рабина, те су драгоценп уређај посвема уништилн. У старом храму, где су се нначе глаеовитом, с драгуљпма богато урешеном покрпвачу торо, што потече пз XIV. века, дпвгоге хпљаде вврника, Руои су сместилп своје коње. Пстом кад ‘ се ортодоксни рабин тому успротивпо, потражпли су коњима прнкладннје место. У граду, штр оу га Русп седам месецп држазн у ецојдм рукама, нопљачкалп су све дућане, порадалл много • кућа, цзнуђнвали ■ цовац и драгрцедрсгн, а нпсу нрезаш нн цред 1 -иловањиња., ,., . , • Ј Черновпце ее, одкако су 17. фебруара Русн нзмаклн, повратпо • нормалнп живот

опет. У граду влада етрога војнпчка дисциилипа, јер и ако су Руси, који су до средине марта били на левој обалп Прута сучелице граду, сада већ преко руске границе протеранп, то је нпак карпатски фронт још увек веома блпзу. Од 5. априла допуштена је у вече расвета, али иза 8 сати не сме се нпко без пролазннце показатп на улпцп. На свакпх пар корака стојн пучкп усташа с натакнутпм бодом п тражп од пролазника, да се нскаже војничком пролазннцом, или да даде лозпнку. Исто је тако строга стража на понтонском мосту. Мост на цестп, што су га Руси разорплн, још се градп те бп овпх дана могао бптп доготовљен. Ко хоће да пређе на леву обалу Прута, мора се псказати пропустнпцом заповедника. Од тог прописа не ослобађа нп војничка униформа, јер су руски уходе покушалп, да у аустријским униформама дођу у град. У Черновпцама ирославпло је од веће чести пзраелптско ортодоксно пучапство на старп свечанп начпн пасху, која је пала у исто време, кад п наш Ускрс. Свагде се впде весела лпца. Пучанство, које се ослободнло страшна јарма, подаје се надп, да ће доскора кеначно куцнутп последња руском харању. II та је нада оправдана. Јер бранитељ гранпце, потпуковнпк генералног стожера: Данпло Пап уме п8врстно гањатп пред собом Русе. Тај врстнп војсковођа оцртао нам је задње бојеве, што пх је водпо као заповеднпк групе, која је била састављена од оружннштва, органпзнраног по пуковннку Фншеру п момчади војног одела за осигурање жељезнпчке пруге. Папов је спстем подједно узнемпривати непријатеља, те му нпти дању, нпти ноћу не допуштати, да одахне. Фронталнп ое бојеви избегавају. Особпто је занимнво освојење места Махала, које је бпло запоседнуто од трп руска батаљуна, четирп топа, трп стројне пушке и једног прпчувног батаљуна. Неком забуном кренуле су пз Буде, где су нашп запосели шуму, дне 24. марта две аустро-утарске патроле од пет п шест људи према Махали п продрле у село. Дошло је до крешева. Потпуковнпк Пап, који се тада налазио у Черновпцама, мшзлио је, да је аустро-угарска саТнњја на темељу зло схваћене заповеди навалила на Махалу, која је бпла запосед-