Njiva

316. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Огледало светснога рата. Дога1)аји иду брзо један за другим — једна победа наша следи другу нашу иобеду. Наша војска, удружена са немачком војском, изгонила је Русе из Угарске. Нема нп једнога Руса више у нашој земљи — осим заробљеника, а њих је из дана у дан све то впше. Исто се тако множи свакнм сахатом паш ратнп плен: топовп, машннске пушке и свако друго убојно оружје. Жељезнички возови се загушише довозећи нам руске заробљепе војнике, а међу њима п једнога генерала са свитом му. Узалуд су Руси жртвовали своје војиике на буљуке не би ли се дочепали нашега низоземскога Канаана. С крвавим главама беже безобзирце где год се дочепају одушке а наши и немачки војници гоне их назорце и тлаче их немшшце, те су сва бојишта посута са лешинама рускпх војника. Ове наше мајске победе врло су значајне. Наша мила отаџбина ослободила се дпвљих руских чета, довученпх амо чак пз далекпх крајева Азпје. Нанш суграђанп могу се безбрижно вратитп на своја огњпшта а и домовниске власти могу опет мирно почети свој управни и судски посао. И до сада смо се уздали у своју конјачпу победу а сада се још већма

уздамо у њу. Врховно заповедништво наше војске извегцтава у напред где ће и када ће унпштнтп Русе, када ће их разоружати. Оно није обичај да се оваке стварн казују у напред, али је наше врховно заповедништво сигурно да ће успети. Угарска не ће пасти Русима шака и скорим ћемо их изагнати и пз Галпције. Ми се можемо овоме тим пре надати, што је Немачка већ заузела оиај најплоднији крај Русије, који се гранпчи са Пруском, па ако Руси не напусте Галицпју, страдаће још већма: јер је пало већ и њпхово важно морско пристанпште Лпбау, а тиме је отворен пут Немцнма у срце Русијп. На западном ратишту Немци су потопили једап велики морски брод па којем су путовали грађани. Немцн су уиапред опоменули путнпке да се не укрцају у тај брод, који је још у доба мира чинио војсцп услуге а и сада је возио осим путинка још и ратнога прибора, Енглези — господарн брода — подјемчили су и за сигурноет тога брода п подругивадп су се са овом немачком опоменом. Немцп нису се шалпли; потонили су тај грдно велики брод са торпедпма евоје подморнице и 1504 људи се утопило у мору. Међу путницима ппје било нпкога из Угарске. Сада Енглезп п наши иепрпјатељп називају уппштење овога брода дивљачким чпном. Ну ко зпаде да су Немци рекди уиапредда ће да униште овај брод; ко знаде да је брод унаточ опомени немачкој бпо крцат са убојном опремом, тај ће за све ово окривити само Енглезе.