Njiva

Број 23. 6. јуна (24. маја) 1915. XVIII. год.

Иретплата је: 3 круне на целу годпну. Уреднпштво н наклада «Њпве» је: Излази сваке недеље. | Вис1аре81, Е§уе 1 еш-и 1 с 2 а 4. Излазп и на мађарском, слокачком. рушњачком, румуиском п немачком језпку.

Злоупотреба ратне ирипомоћи. Држава је дужна да ослободи јунаке који се боре на бојтппту брпге да им породпце њихове пе скомраче. Држава даје породицама ратника толико потпоре да могу без бриге живети, да не трпе нужду са тога што им ранитељ браии отаџбину. Ово је ие само племенита и неопростива брига са којом се држава одужује онима, којн се за њу боре. Тако врше борац и држава своју међусобну дужиоет. Својта оних који су пошли на војску разуме ову лепу бригу; она зна да ову ратну потпору пе заслужује оиа него онај старешина, којп на бојшиту залаже своју главу; зна да са овом ратном нотнором није оолобођеиа од рада, те вредно продужуЈУ свој пређапЈЊИ рад а местпмнце свр-

шује н оно што би имао био да урадн у рат отншавшп муж, отац пли брат. Вредне младе претворпше се у праве људе, добре матере, у брпжпе очеве, те раде озбпљпо п вредно све мушке радове. Тим је жалосније што се понављају тужбе да пма н таковпх породпца, које крај ратне потпоре лењују те не ће да раде. Бивало је, да је газда своме бнрешу илп волару војнику — пздао сву конвенцпју гвеговој породнци, да је оставио и у стану па ипак нп један за радњу споеобни члан те породпце ие ће да радпнаместо породпчпога старешине који је у рату, него знајућп да уз ратну потпору могу да живе и без ла раде — држе да ие морају да раде. Да су ови ретки случајеви, не би требало ни спомпњати их. Алн ове злоуиотребе ратие потпоре могу рђаво