Njiva

498. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

ко зна још докле! Зато ваља да се за времена постарамо да пмамо у резервн довољано ■— залпхе! Знамо, да нам је у роду нашпх житарица корен свем нашем капиталу. Жнтно класје, то је наш новац: филпр, круна п златник. Ми земљорадницп купујемо тако рећп све за жпто. Трсба дажте да штедпмо све сво.је жито: пшенпцу, раж и наполпцу псто тако као што штедпмо новце. Сада када је све што нам је родпло на цеип, штедимо сво.ја прпмања н распоређујмо их тако обзпрпо, да са њтша узмогпемо себп да пабавпмо све што ттм је нужно за идућу економску годину. Мн знамо да п наш трбух иште своје, те ако он нпје спт, слабо ће нас служпти п други удовп нашега тела. Али при свем томе не смемо дозволптп, да нам трбух неогранлчено господари, те да сва мука наша утоне у њега са.мога. Сведпмо све своје захтеве према овоме озбпљноме времену на оно што је најнужније, како би нам п мимо је.та преоетало п за оио што треба себп да пабављамо, за дела јавна и за дела Јшлосрђа; јер ако радтго без главе и без срца — пуп трбух не ће вредити само по себи богзна колико. Говорећи о штедњи, дужни смо да напоменемо нашим газдама, да се постарају не само за довољну храну нужну породпци пм, него н за пићу нужну стоцн њиховој — да не би, закидајући стоцн нужну храну, далп тиме повода да стока закржљави, те да после не узмогнемо годинама на-

докнадитп опо, што смо радп тренутне хасне пропустили. Ко своју прпплодну стоку продаје месарпма, тај затире капитал за којпм ће плакати после његове ненађубрене њиве, пусти јармови, зарђанп плугови па п кукатп свет коме је така стока највеће благо његово. Чувајмо дакле тај капптал којега смо мучно стеклп, кога је тешко надоместитп: једном речи прпбавпмо стоцн својој довољно крме п пиће да је одржнмо у доброме стању. Не замерајте нам што попављамо опомене да штедпмо; без те штедњс не бп смо били претурилп прошлу тешку економску годииу. Сада. када су нам опет пуни кошеви и хамбаровп, настојмо да нпшта, ама баш ни једно зрно, не пде у штету, јер само тако штедећи можемо подмпрптп не само све своје потребе него што но реч сачуватп беле паре за црне дане. У радише свега бише — у штедшпе јоште више !

Новије владине наредбе. ГЈреважање жнвотних намирница. Жито, раж, наполица, јечам, зоб, кукуруз, пиринач п сво брашно ко.је се пз овога меље, свака друга иомељава (нпр. гриз, мекиље), суви пасуљ, грашак, сочиво — сме се превознтп жељезиицом, бродом, аутомобилом пзван хатара вароши илп опћпне само са превозном исказницом. Превозну исказницу ваља искати од оне првостепене управие власти,