Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

535. страна.

дотични одгајивач, без миниотровог одобрења, не сме продатн нитп пначе уступити друго.м одгајпвачу. 7. Прекобројне старпје п млађе кобиле из државпих ергела продају се на првом месту одгајивачима путем падметања, а оно што преостане, продаје се без икаквог ограннчења јавнпм надметањем. Одгајпвачп, којп се прп надметању такмпче, моркју се легитимисати. 8. Држава потпомаже прпређивање наградних такмпчења за приплодпе коње, која се сваке године приређују у појединпм комитатима. 9. Влада потпомаже прнређивање изложаба коња тиме, што покрива делом трошкове око прпређивања, одобрава награде у новцу и похвалнпцама. 10. Унапређује рационално оцгајивање ждребади нотпомагањем заједнпчкпх пашњака за ждребад. 11. Разлпчита тркачка удружења добијају знатне субвенције (помоћп). 12. Коњарство државипх домена, где се гаје поглавпто радпи коњн. Земаљско коњарство дели се у трп групе : а) Државио коњарство, које је ирава потпора земаљеког коњарства. Одгајнвање радних коња на државним доменама. б) Прнватне ергеле, које одгајују добре кобиле н пастуве. в) Опште земаљско коњарство, које своју животну снагу црпе нз горњих двеју група. а) 1. Државна ергела Кишбер осповапа 1853. г. Обухвата 5500 хек. Има на 694 коњских грла. 2. Државпа ергела Баболна, основана 1790. годиие. Обухвата 350 хек. Има 732 коњских

грла. 3. Државна ергела Мезехеђеш, основапа 1785. Обухвата 15,000 хек. Има на 2100 коњскпх грла. 4. Држ. ергела Фогараш. основана 1875. год. Обухвата 4000 хек. Има на 332 коњских грла. У сва четирп пастувска смеетпшта бнло је у 1912. год. 3388 пастува, којп су оплодили 141,980 кобила. б) Поред државних ергела Угарска има око 420 прпватпнх ергела. Свега је оплођивало око 9326 пастува. в) При руковођењу земаљског коњарства имају се три циља пред очима: 1. Да коњарство мора битп не еамо корпсно, већ п рентабплно. 2. Да нропзводи материјал, погодап за пољопривредпе сврхе. 3. Да пропзводп и снабдева војску добрпм коњпма.

Како се могу добити лепи гроздови с крупним зрном? (Свршетак.)

3. Проређивање зрна на гроздовима. Циљ је тога поела дз се, помоћу иарочитих дутачких п танких маказа, сасецањем извосног броја зрпа, ова прореде на грозду као и да се уклоне сва оиа зрна која су заостала у порасту, закржљала илп остала ситнија од других зрпа. Код стоног грожђа тражи се лепота зрна скоро исто толико колико и сама каквоћа. Проређивањем грожђа до-