Njiva

5Г>2. етрана.

XVIII-год.

ЊИВА

кад човек оам ссбе једе, гриае н мучп, »као што зло еир11в са.м свој судједе.* У љутњи и напраситости учине се најтеже погрешке. Као разлог нојавп норока п страоти увек се узнма брпга и нерасположење. За то треба страсти обуздавати, а не дозволити, да нас оне обуздају. У сваком послу треба да господари разум. Он је једини у сгању да нае сачува и да нас обузда од евих рђавих ирохтева. Које у стању да располаже самим собом у свакој ирплици. прн сваком раду, тај може да сачува здравље и да дуго жпви. У овој тешкој борби за опстанак, у овој маси друштвених недуга. само знај нзлазп као иобедицац, којн себе може увек да савлада. Колнко је љих навукло разнолике болести само зато што су бпли љути. пргави, на нпсу хтели .да се сачувају од назеба. од разних заразиих болести, од каквог несретног случаја. Колико је њнх услед бриге и нанрасптости утонуло у бездан друштвених порока и страети. Колико су њпх себе н своју децу живе сахранили само носледицама своје неподесне нарави! Иа нпак то нам не служн за пример, ве!> у томе све даље п дубље гонемо уиропашћавајући свој највећи капитал: здравље. Истина је, да је лакше данатн савеге него ли их примењавати. Јер њихова примена зависи од многнх н многих узрока. То исто нажп и за нашу нарав. Она је производ нашег домаћег и

друштноног васпптања, она је дело нашег материјалног благостања. У овој трци за бољим животом, добра иаран је бранич, да задовољства не пређу у пороке, тешкоће у бригу и неразмишљеност, а обоје у разнолике болести, Зато будп увек весео и расположен. Не љути се и не брини много. Бригом се ништа не избрину. Љутљом се ништа не ноотиже. Добра п веседа нарав чува здравље у вајопаснијнм тешкоћама. Добро расиоложење утичс на правплну радњу свих пашпх органа. Ко је увек расположен и весео, тај боље једе и снава; паметннје мисли и више осећа; правилннје ради, лакше отклања и иредвнђа све штетне узроке и носледице. Добра нарав ствара расположење и задовољство, угодан и миран живот а то сне одржава и чува здравље. Па и у болести добра нарав ,је најбољи лек. Она нодиже снагу, даје моћ п срце крепи, те се лакше свака болеот подноси, издржи. Добра нарав дејствује на срце. осећаје и разум више и брже него и најјача електрична струја. Добра нарав чува душу од порока а тако од погрешака. Она је нашем здрављу оно, што је сунце земљи. Добра наран отвара врага здрављу. Зато ви пргави и жустри чптаоцн, умерите се у вашој жустрини, сваку мисао, пре по шго је иекажете, двапут проммелите а сваки рад којег се намеравате подузети, оставите да нреноћи, па сутра се поново о њему одлучујте. Др. Д. Г. П о II о в п 1>.