Njiva

626 оттна.

ЊИВА

XVIII. год.

нији бпвају моторнп стројеви, то је за јесеље радове стављено газдама на расположеље за пољопривредне моторе 93 вагона бензина п 20 вагона бензола. Оспм овога има код поједппих фабрика још 200 вагона бепзпна и 16 вагоиа газног уља. I Ј 0 набави јесењег семена за сетву, Влада се на тај начнн постарала. што је овластпла прпвредна друШтва, задруге и варошп да могу куповатп семена за сетву. Услед ове паредбе су досада 10 привредних друштава п две варошн тражпли дозволу за куповаље свега 96.36 мет. центи семена за сетву п 45 поседннка је добило дозволу да могу 67,475 мет. цената семена за сетву продаватп изпад највпше цене. Да би се надокнадила пустошења која је непријатељ почпнпо, издало је министарство пољопрпвреде својим експозптурама дозволу на набавку 99.500 мет. цената семена за сетву. Знамо, да су газде могле добивати 4 од ерара суждребне кобиле и рањене коње. Досада је из војничких коњских болница раздељепо 8742 коња. Са скупљачкпх п опоравнпх коњских постаја добпвати ће, на владпиу паредбу, газде коње за свршавање јесењпх радова. Мекпњареко Средиште је досада издало газдама 207 300 мет. центи мекиња, а малпм продаваоцима пак 34,000 мет. центи; дакле свега 241.300 мет. центи. Да би се семе могло учинити за сетву барон Имре Гплањ, министар пољопривреде је одредпо, да Савез Мађарских Пољопривреднпка може

продати до 3000 мет. цената бакарне галпце. Ова ће колпчина бити довољна. Ако устреба впше. мањак ће се моћи од фабрика покритп. Треба још да споменемо, да је услед рата на много места пало властима у дужност, да обраде земљу. Власти су могле у ову сврху свачију радну снагу употребпти, У 39 варошн ,је овако рађено. 29 жупанија није се користило овом министарском наредбом. Прпсилне је мере требало еамо у седам жупанија употребитп. Казне је требало само у трн жупанпје одредити. Из овог прегледа свако може видети. да нам је народ дорастао овпм временима. Када смо до сада издржали, не ћемо ни даље битн мање јачи и мање паметнијп. Када наше чете дубоко напредују у Русијп, не смемо нн ми, којп овде остадосмо. заостајатп.

Текстилна индустрија. Услед поскуппце сировпна и радне снаге повисиле су творнице текстилне робе у Аустрији цену својпх производа опет за 10—15 % , накои што су ,ју већ пре дуљег времена повпсплп за 25—30 постотака. — И у Немачкој пмаде да пздржи текстплна пндустрпја услед рата тешке недаће. Сад је одредило савезно веће, да се у творнпцама сме радити само 5 дана у седмнци и то највише по 10 сати на дан заједпо с радним паузама. Ово се време може према потребп и даље ограничпти, да се радппцпма што дуже зајамчи макар у ограниченом обсегу рад и заслуга.