Njiva

Број 45.

7. нов. (25. окт.) 1915.

XVIII. год.

Претплата је: 3 круне на целу годину. Излази сваке недеље.

Уреднипттво п наклада «Њпве» је: Вис1арез1, Е§уе 1 ет-и 1 с 2 а 4.

Излазп п на мађареком, словачком. рушњачком, румунском и немачком језпку.

Државни узорни подрум у ВудаФоку. Кад је филоксера пре десетина годтта са највећом жестином опустотавала винограде по европском континенту, ни Угарска пије остала иоштеђеиа од те, за винову лозу извапредно опасне болести. Филоксера вастатрикс је тада уништавала гласовитеугарске випограде такоужасно, да је за кратко време од неколико година врло значајни део површине засађене лозом сасвим пропао. Гамо енергичиом иступу угарске владе имаде виноградарство у Угар' ској да захвали, да је ие само спашено од сигурнс пропастп, него да је подпгнуто поново на висииу пређашње нроизводње. Целокупва угарска берба, која је

изиосила годпне 1885. 6.6, год. 1890. 3.7 мплпјона хектолптара, пала је у 90-тпм годинама услед пустошења филоксере на тек 1.5 мил. хл. Али од тога времена умпожава се род с године на годину, тако да 1908. — те свакако врло добре винске године износи природ целе земље 7.8 мплијопа хектолитара. Тај се лепп успех могао постићи само рациопалним поетупањем при сађењу винограда, разумном негом и рацноналиим ђубрењем винове лозе. Када су повозасађене огромне површпие донеле богати род и када је на тај начин држава иоповно велике миожине вина пронзвађала, почела се обраћати велика нажња разумном израђивању различитих врсти вина. За последњу је цел у Будафоку — у близини главнога града -