Njiva

26. страна.

ЊИВА

XIX. год.

Чујте људи

!

Овога месеца ратар нема баш бог зна каква носла на љпвп. Још би понајпре могао пзноспти на њу ђ у б р е, ако би само био за то згодан пут. Ако пак пзнесеш ђубре, ваља га одмах растурити, јер ако га оставиш на гомилама, нићиће на љихову месту којекакав измет. Али ако и нема ратар посла на њиви добро је ипак, да по кадкад изађе на њиву, да мало разгледа усев. Ако му се чини, да је он јако бујан, треба пустити благо да га мало попасе; но то се може учинити само ако земља није сувише мека или ако није блато, јер ће тада стока нанети усевима квара. Око теглеће стоке ваља се бринути и онда, кад не ради. Не треба је додуше онако обилато хранити, као када је доба великоме раду, али је није пробитачно ни на најмању меру притегнути, јер ако нам у пролеће дође мршава и слаба, нећемо моћи на њој посвршавати најпотребније пролетње послове у пољу, те ћемо онда имати доста главобоље с њом. Штале ваља дваред дневно савесно ветрпти, јер се благо у устојалу, загушљиву ваздуху лако разболи. Шталу и стаје, у којима домаће животиње живе, не држи сувише топло, али нека нису ни хладне као пггенаре, јер п хладноћа и врућина преко мере може на живинче болест навући, па је онда беда готова. Ако време допушта, ваља га на који час пустити из штале, да се мало протегли. Сада је доба када се кобиле ждребе

п краве теле. Под матер ваља обплато разастрти сламе. Ако је олакшање тешко, младо жпвннче свакако неправплно лежи у утробп, те ваља звати ветерииара (марвеног лечника). М а т е р е ваља добро хранити, да би имале довољно млека. Јер ако младо живинче не добије већ с прва маха довољно хране, не ће нпкада бптп ваљана раста п пуне снаге. На ливадама, које леже у доловпма, у које се вода слпва, те су због тога и подводне пскопај дубоке и шпроке јендеке према подводњп, да се у те јендеке излпје у пролеће сва вода из ливаде; па ћеш тиме добитп ч више и здравпјег сена, које неће бити киеело. У врт за поврће копајмо, ђубримо и премећимо земљу, али само ако ова нпје замрзнута, јер онда није добро превртати је. У воћњацима старе, неплодне воћке ископај, а остале окопај и пођубри. Све док се земља не смрзне, пресађуј младе воћке; омотај их сламом, сирком или трњем, да пх тиме сачуваш од зечева. Ако опазиш, да су ти младе воћке већ оглодане, — омажи их дрвомазом. Везотине, којима су привезане младе воћке за тачке, посеци, да преко зиме може ветар младу воћку њпхати тамо-амо, јер би иначе воћка, која је за тачку чврсто везана, на јакој зими могла прозепсти. Копај јаме за дрва, која ћеш с пролећа усадити, а доцније треби и тамани чаурице гусепичне. У виноградима риголовање је на реду и ђубрење. По подрумима отачу се нова вина, п прегледа се, да ли још добро чувају запушена окна, да кроз њих не продире хладноћа с поља. Дом свој, стаје своје и дворпшто држи вазда чиото и у реду, јер «чистота је пола здравл>а.» Вредан газда осим свега тога и у своме дому налази посла. Ако ништа друго, може читати добре књиге за народ, јор као што добар поп учи целога свога века, тако и ваљан газда увек тражи: где ће што добро читати и научити.