Nova Evropa

потреба. квалификованог радништва и стручно изображеног средњег сталежа уопште, Природно је, дакле, да се свет у таким приликама стао далеко више занимати за. школство које служи одгоју квалификованих радника, и младежи која се жели посветити практичном занимању, а то су обртни; и шегртске школе.

Прва права обртно-стручна школа у Словенији отвара се године 1888, Била је то стручна школа за индустрију дрвима, за уметно везиво, и шивање чипака, у Љубљани, Та је школа проширена 1911 у државну обртну школу, која је данас најбоље организован завод те врсте у Југославији. После преврата добили смо још и стручну школу за пушкарство у Крању, камо је 1921 пренесена из Боровља (Корушка),

Друга обртно-стручна училишта (државна) у Словенији јесу следећа: 1) Средњи Завод за Женски Домаћи Обрт у Љубљани, који одржава своје течајеве по читавој Словенији, и то; а) чипкарске течајеве у Хорјулу, Камној Горици, Полхову Грацу, на Трати, у Железницима, и у Жирима; 6) течај за „толедо"-технику у Јесеницама; в) течај за. стаклено-бисерну технику у Загорју. — 2) Путујући течајеви за плетење, у Љубљани и Камној Горици. 3) Радионица за учење плетења, у Радовљици. 4) Уред за унапређивање обрта у Словенији (седиште у Љубљани), који приређује перијодичне течајеве за постоларе, кројаче, и књиговодство, по разним крајевима.

Недржавни стручни заводи (са укупно 25 учитељских сила) јесу ови: 1. Кухарска и Господарска Школа, у месном Девојачком Лицеју у Љубљани; 2) Кухарска и Господарска Школа при Уршулинкама, у Љубљани; 3) Кухарска и Господарска Школа у Цељу; 4) Девојачки Завод „Весна“, у Марибору, који има два одељка: а) Женска Обртна Школа, и 6) Кухарска и Господарска Школа; те 5) Кухарска и Господарска Школа у Птују. — Посебно место заузима приватна сликарска школа друштва „Ргођида“, у Љубљани.

· Другу најважнију скупину стручног школства чине трговачке школе. Највиши завод те врсте у Словенији јесте Трговачка Академија у Љубљани, која је отворена 1. децембра 1920, на свеопшти захтев. Деловање Академије започело је с првим годиштем и абитуријентским течајем; данас има Академија четири годишта и абитуријентски течај. У појединим годиштима има на 30-40 ђака, а у абитуријентском течају било је кроз прошле четири године уписано на 40-60 слушача. За пријем у Трговачку Академију тражи се четири разреда средње или грађанске школе, те барем оцена „добро“ из словеначкога језика и из свих реалних предмета, а у абитуријентски течај примају се матуранти средњих школа, наутичких академија, и техничке средње школе у Љубљани

198