Nova Evropa

таких места. Још и сад потсећају на ове „гостињце“ нека имена крајева (например: Шпиталић у Тухињској Долини, Шпиталић при Коњицама). Црква је подизала такођер и мостове. Тако је споменути ветрињски самостан уздржавао мост преко Драве код Хумберка, а године 1454 сам је оглејски патријарх с посебним писмом молио вернике да помогну мештанима Крања поправљати и уздржавати дрвени мост преко Саве, те им је у то име давао дапаче и опроштења. Црква. је подупирала обрт особито тиме што је удружила рукотворце и обртнике у сталешка удружења — цехове, Цехови, који су оснивани у облику црквених братовштина, били су у Средњем Веку у Словенији веома развијени, нарочито у Шкофјој Локи, Љубљани, Горици, а и другде; чак се и у талијанском Видму у Фурланији основала 1452 словеначка братовштина Св, Јеронима, која је подупирала своје чланове у болести и у невољи, дајући мираз њиховим кћерима, и бринући се за њихов хришћански погреб, Сајмове крај цркава и самостана чувала је Црква с „божјим миром“ („тешба Пе); велики оваки сајмови под окриљем Цркве обдржавани су у Шт, Ивану при Девину, у Стични, при Св, Ивану крај Бохиња, а развила су се уз то такођер и тржишта у крајевима где су се искрцавали путници (например, у Трсту, у Копру). Но црквени друмови нису служили само у верске сврхе него су уједно Словенцима ширили душевне видике, те посредовали за разне трговачке везе, Тако су Словенци „ромали“ (путовали) посебно у Рим, у Лорето (са блиском Сенигаљом били су у живахним трговачким односима), у Ахен (где су трговци из Крања и Љубљане основали, 1495, посебну словеначку црквену установу у част Св, Ћирила и Метода), у Келн, и тлд. Уз „гостињце“ за путнике основала је хришћанска љубав читав ред „хоспитала" по Словенији, за болеснике и убоге (у Коменди, у Камнику, у Крању, у Новом Месту, у Метлики, у Цељу, у Лашком Тргу, у Марибору, у Штују у Горици, и т. д.), од којих су се понеки одржали све до данас,

И уметност је била испрва готово само у служби Цркве. Нарочито је 15. столеће за словеначки народ уметничко столеће, јер из тог доба, чини се, потиче више него половица свих словеначких цркава, а међу њима има уметнина прве _ врсте. Оно што су Турци разрушили тада је опет поново ускрсло из рушевина, а крај тога и читав низ нових цркава. Ново доба црквене уметности је 17. и 18. столеће, Вањски знакови верске културе били су беле црквице по брежуљцима, знамења по путевима, „божји пут", братовштине, процесије, празници са својим обичајима и песмама. Фрањевци су увели јаслице, пасијонске игре (у 18. столећу обновили су их талијански капуцини на словеначком језику), и разне друге игре,

184