Nova Evropa

лествица, Сјајним нимбусом своје дуге дипломатске прошлости он засењује савременике, којима његово пењање ка почастима изгледа као каква свештена радња испуњена церемонијама. Данас, у великој држави, шеф једног коалицијоног кабинета образованог из две најјаче парламентарне групе, доспевши до највишег врха звања, госл. Веснић нам пружа целу своју фигуру у потпуној светлости.

Када. са ње скинемо ореол службене славе и ублажимо блесак ордена и шаренило ленти, па изолиже загледамо, У његовој природној простоти, духовни склоп овога премијера, о њега на мах почиње падати тама и појављује се одједном нешто безлично, Чим се уклони цео спољни апарат који обавија г. Веснића као јавног радника, он остаје без икакве научне и политичке физиономије. Њетова морална личност једна је од оних многих које се губе у. томили истих таквих. Он нема ни једну такву интелектуалну 060бину која би се издвајала и истицала толико да му служи као 'обедежје, да му ствара његов, нарочит тип, и да му одређује посебно место у нашем друштву. Он је, код нас, један изврстан пример како се све може постићи просечним средствима, по једном општем калупу, с најмањом животном снагом.

У том просечном лежи сва тајна његових успеха на свима пољима рада. У свему чега, се прихватио, он је дурашно и савесно повлачио једну средњу линију, преко које никад није ни покушавао да. се уздигне. То није она златна средина коју су пронашли стари Римљани нето поштена осредњост, како су је крстили данашњи Французи који њоме обилују.

_ Узалуд се човек пита, које је капитално дело г. Веснића што га је довело на некадашњу Велику Школу и увело недавно у највише француско научно тело. Ми који смо га читали, не сећамо се тачно ни једног наслова његових књига, ни за једну не бисмо с поугданошћу могли рећи шта, садржи, никакав цитат ниодакле није нам остао у памети. При свем том, чак и публика која не прати науку, зна да се г. Веснић обично бавио правном књижевношћу, да је преводио корисне уџбенике и писао добро састављене расправе и чланке из дипломатске историје, да је објављивао многобројне студије о Бугарима, о правопису, о претежности наше Монархије над републиком, и о ваздан којечему другом. Он је за масу »један писац«, чије се име довољно често понавља да би могао да послужи као кауција ва његову писменост,

Међутим, г. Веснић, као научник, сем основне школске ерудиције нема ничег, а најмање истраживачког духа; као публицисти му недостаје инвентивност и гипкост стила, Цела његова литерарна производња оставља утисак тешког и неспретног, али, у исти мах, показује велики и искрен напор човека који је желео да што потпуније обради предмет својих студија, Та, истрајност и то поштено одуживање потављеном задатку створили су од г. Веснића једног